Извршни директор Међународне агенције за енергетику Фатих Бирол оценио је данас да високе цене нафте представљају ризик за економски оправак широм света, а посебно за земаље у развоју које су зависне од увоза нафте.
„То је велики ризик, заједно са ценама хране које су веома, веома високе, што би могло да буде окидач који ће свет гурати корак по корак у рецесију.”, реако је Бирол у интерјуу за CNBC на Светском економском форуму у Давосу.
Услед повећањих геополитичких тензија након руског напада на Украјину и континуиране забринутост у погледу понуде, цена нафте типа Брент се тренутно креће око 113 долара по барелу.
Поводом изазова са којима се тржишта могу суочити у наредним месецима, Бирол је изразио наду да напрегнуту ситуацију с понудом ублажити веће испоруке из Сједињених Држава, из Бразила, Канаде и да ће оне бити праћене повећањем понуде из земаља кључних произвођача на Блиском истоку и другим деловима света.
„Остаје нам да се надамо да ће кинеска тражња за нафтом остати веома слаба. У супротном, ако се Кина врати уобичајеном нивоу потрошње нафте, и ако се обнове трендови раста потражње за нафтом на тржиштима, онда ћемо имати веома тешко лето широм света“, рекао је Бирол.
Кинеска потражња за нафтом ослабила је последњих месеци пошто је земља увела низ строгих мера карантина у настојању да обузда ширење ковида-19.
Упитан о „огромној“ добити коју остварују многе нафтне и гасне компаније, Бирол је изнео податак да „у последњих пет година, индустрија нафте и гаса бележила приход од око 1,5 билиона долара у просеку, а ове године ће тај износ достићи 4,0 билиона америчких долара што је скок за више од два пута изнад ранијег нивоа“.
Додао је да нису само компаније зарадиле новац већ и државе, помињући при томе Саудијску Арабију, Ирак, Иран, Русију, Анголу и Нигерију.
„Тај новац би, по мом мишљењу, требало да се уложи у повећање капацитета како би се заменили руска нафта и гас као традиционални ресурси. Али, искрено се надам да ће део средстава такође отићи на чисту енергију, чисте и сигурне енергетске технологије, од соларне до ветроенергије, као и на технологије хватања и складиштења угљеника, производњу водоника“, реако је Бирол.
Britanski „Paysend“ želi da otvori tehnološki centar u Srbiji
Преузмите андроид апликацију.
