Криза која постоји на глобалном нивоу прво погађа најразвијеније привреде, а онда се полако шири на тржишта у настајању, какво је и Србија, као и привреде у развоју, тако да би се ефекат кризе могао осетити код нас посебно у четвртом кварталу, каже помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије Бојан Станић.
Али, то зависи од развоја политичке ситуације у Европи, напоменуо је Станић.
Влада је јуче усвојила одлуку да предузећа која послују са Украјином, Русијом и Белорусијом, а користе кредите из прве гарантне шеме, могу да их рефинансирају користећи другу гарантну шему и да мера се односи на 1.400 предузећа.
Станић је рекао за РТС да је та мера још један доказ да ће ова криза дуго трајати и да ће те компаније имати проблем да обављају своју пословну делатност.
„Из тог разлога иако та помоћ није суштинска она јесте значајна у томе што најављује могућност неке друге додатне помоћи у наредном периоду“, додаје Станић.
„Те компаније које доста извозе на руско тржиште не могу тако лако да се преоријентишу на нека друга тржишта и када генерално говоримо од другој врсти помоћи онда ту свакако треба разматрати могућност одређених директних финансијских транфера из буџета ка тим компанијама, али и са друге стране у системском смислу помоћ у проналажењу нових тржишта“, објашњава Станић.
Наглашава да је тешко рећи колико ће то бити реално у кратком временском року, али да је важно истаћи да је тим компанијама потребна помоћ.
Указује и да је простор државе за финансијску помоћ и уопште интервенцију ограничен, јер је доста ресурса истрошено током пандемије.
„Ми смо у свакодневном контакту са компанијама које послују са Русијом и Украјином како оним које се баве платним прометом, тако и оних које се баве транспортом. Обавештавамо јавност на дневном нивоу шта се дешава и које су последице ове кризе по привреду Србије“, додаје он.
Истиче да је макроекономска ситуација релативно стабилна у Србији, али да када погледамо те компаније, које нису већина, заиста имају проблеме са којима се соучавају и оне очекују помоћ и разумевање.
Станић наводи да генерално привреда трпи и пати због инфлаторних притисака.
У седам земаља Централне и источне Европе расте број неликвидних компанија и стечаја док у пет, међу којима је Србија са Словенијом, Хрватском, Естонијом и Летонијом, тај број пада.
„Та предузећа су угрожена првенствено због инфлације, расту им трошкови производње, а због пада куповне моћи становништва опада тражња. Из тог разлога многе осигуравајуће куће очекују повећани број банкротстава у наредном периоду када говоримо о ситуацији у Европи“, наводи Станић.
На питање како је пословала привреда Србије у првом кварталу, Станић каже да имамо сезонски карактер.
„Велика већина компанија сматра да се у првом кварталу пословна клима није побољшала, свега 13 одсто сматра да се побољшала, близу 90 одсто сматра да није из простог разлога што имамо притисак спољног економског фактора, због раста цена набавке материјала“, објашњава Станић.
Истиче да је битно истаћи да је 83 одсто компанија прјавило да им је дошло до пораста трошкова производње.
„Са друге стране, близу две трећине компанија је морало да повећава цену својих производа и услуга што даље гура инфлацију“, додаје.
Наводи и да је три четвртине компаније изјавило да немају проблем са краткорочном финансијском стабилношћу.
„То је врло значајан показатељ. Међутим, оно што је такође значајно истаћи – криза која постоји на глобалном нивоу прво погађа ове најразвијеније привреде, а онда се полако шири на ова тражишта у настајању, какво је Србија, као и привреде у развоју“, навео је Станић.
Такође, истиче да је сада неопходно очување макроекономске стабилности.
„То је главни предуслов да не дође до неких што економских, што политичких шокова, зато што тај политички ризик врло значајно опредељује каква је макроекономска стабилност у земљи и то је каратеристика свих других релативно малих привреда. Са друге стране, оно што се говори да је потребно смањивати трошкове, сада је тешко изводљиво због инфлације и помоћи државе и субвенција, трошкова“, каже Станић.
Указује да ми једноставно увозимо инфлацији и да на њу на глобалном нивоу утиче и пораст цена хране.
„Видимо сада у последњих неколико дана да је много већа забринутост због стања на тржишту прехрамбених производа него енергената“, закључује Станић.
Преузмите андроид апликацију.
