Око удаљеног португалског архипелага Азора и данас се још увек може чути “Baleia a vista!”, легендарни узвик који на португалском значи да је кит на видику. Међутим, данас се то дешава искључиво на бродовима пуним туриста који су се упутили на екскурзију посматрања китова.
Лов на китове, делатност важна за економију, али и културни идентитет Азора, практиковао се још од 19. века.
Званично је забрањен пре тачно 40 година, но забрана је у потпуности ступила на снагу тек 1986. Последњи кит је убијен 1987. године, у знак протеста неколико старих китоловаца с оства Пико.
Данас су стотине китова који се сврставају у преко 20 различитих врста прилично безбедни у Азорском архипелагу, тренутно једном од највећих уточишта за китове на свету.
Традиција лова на китове на Азорима је посебна, јер су пре само четири деценије китоловци с архипелага користили исте технике лова као оне описане у Моби Дику, још 1851. године, ишли су на пучину у чамцима који су широм отворени и ручно бацали харпуне.
На Азорима постоји неколико места где се могу чути приче о славним данима лова на китове и путовати кроз време у период у ком је постојало (или било важно) само „копно, море и китови“, како староседеоци воле да кажу.
Осим музеја на оству Пико и станице за лов на китове у Порто Пиму на острву Фајал, могу се посетити и посматрачнице, са којих не заправо лов и почињао.
Овде су “vigias” (посматрачи) проводиле дуге сате покушавајући да двогледом уоче кита.
Кад га примете, лансирали су ракете, махали белим плахтама или давали димне сигнале док су настављали да прате животињу.
Чим посада примети сигнал, извлачи своје чамце и креће на море у потрагу која је знала трајати сатима, а понекад и данима. Након што би пронашли кита, почињала би неизвесна борба између човека и животиње.
Ловачки чамци с Азора били су крхки и старомодни, али лепи и аеродинамични. Обично су имали седам чланова посаде, сваки је имао своје задатке – један је био „шеф“, њих пет је веслало, а један је био задужен за лансирање харпуна.
Ови чамци су били инспирисани кануима из огромних америчких китоловских бродова који су пре више стотина година стајали у оближњој луци Орта на Фајалу, како би регрутирали неустрашиве поморце с острва.
Herman Melville је о чињеници да су оствљани најбољи китоловци писао у свом Моби Дику.
Лов није био лак задатак, али китоловци се обично слажу у томе да се никада нису плашили, навише захваљујући адреналину који су осетили.
Чамац је морао нечујно да приђе киту све док одређени члан посаде не успе да лансира гвоздени харпун тако да погоди кита.
Од тог тренутка чамац је канапом био повезан са животињом која је реаговала на напад покушавајући да дубоко зарони или побегне.
Прогон се настављао све док кит није био мртав и изнесен на копно. Тај процес је могао трајати неколико сати или чак цео дан, а главни циљ је био пробити плућа животиње.
Након обављеног посла следио је још један задатак: требало је “демонтирати” кита и употребити сваки његов део.
Масноћа постаје уље, извози се и користи као гориво и мазиво, или чак у козметичкој индустрији. Кости су се млеле у прах и кориштене су као третман за плодност.
У оним срећним приликама када китоловци пронађу ambergris – жучни секрет – унутар кита, профит би се удвостручио, јер се ова супстанца користила у фармацеутској и козметичкој индустрији, за сапуне и парфеме.
У многим деловима света китови су ловљени из духовних или традиционалних разлога, али на Азорима ова пракса је постојала из чисто економских разлога. У то време економија Азора је у потпуности зависила о китоловском послу.
Данас се, срећом, китови више не лове, али традиција није заборављена на Азорима. Велики део баштине је одржаван и обновљен те се од 1997. године користи у културне, туристичке и спортске сврхе.
Одржавају се веслачке регате са старим пловилима, а наравно, проматрање китова представља једну од главних туристичких атракција. Осим тога, пустоловци се могу окушати и у роњењу с китовима.
Главна сезона за посматрање китова почиње од априла и траје све до краја лета. То су месеци када поред Азора пролази на десетине различитих врста китова који мигрирају.
Април и мај су обично добро време за посматрање великих китова, као што је плави, док се у октобру појављује грбави кит. Уљешуре су локалци на Азорима те се могу видети током целе године.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
