Директор Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије Саво Јаковљевић изјавио је данас да је НБС ревидирала наниже прогнозу раста бруто домаћег производа (БДП) због међународног фактора, односно мање тражње и нашег мањег извоза на тржиште еврозоне.
НБС је процену привредног раста Србије кориговала на 3,5 до 4,5 одсто, што је за 0,5 одсто ниже него шсто је централна банка предвиђала у фебруару ове године.
Јаковљевић је на представљању Извештаја о инфлацији НБС навео и да је пројекција годишње инфлације повећана за 2,8 процентних поена са 6,4 у фебруару на 9,2 одсто у априлу због утицаја спољних фактора.
„Четири фактора утичу отприлике са по једном четвртином на повећање пројекције инфлације за ову годину“, рекао је он.
Раст цена нафте, како је објаснио, утиче са 0,7 процентних поена, цене увозних производа у еврозони са 0,8, цене воћа и поврћа са 0,7, док раст цена основних пољопривредних производа утиче са 0,4 процентна поена на повећењу пројекције инфлације за ову годину.
Он је подсетио да је цена нафте порасла са 90 долара по барелу пре почетка сукоба у Украјини на 130 долара, а тренутно је између 109 и 113 долара за барел.
Јаковљевић је додао да Србија има нижу инфлацију од земаља у региону у којима је она двоцифрена, захваљујући томе што се влада одрекла дела акциза на деривате.
Навео је и да је на раст цена воћа и поврћа утицало повећање цена минералних ђубрива, деривата и других сировина. Цене воћа и поврћа ће, каже, почети да падају, али касније него што се очекивало и са вишег нивоа.
Јаковљевић је рекао и да се дефицит платног биланса процењује на око 6,5 одсто на нивоу целе године, при чему на његово кретање највећи утицај има раст цене нафте, деривата и других енергената који се увозе, али је напоменуо да постоји нада да ће уз нормализацију цене енергената до краја године дефицит бити враћан на ниво од пет процената.
Јаковљевићев заменик Милан Трајковић објаснио је да је највећи део инфлације с којом се суочавамо последњих месеци последица увозне инфлације, односно раста цена нафте, гаса и бројних других производа и сировина.
„Увозна инфлација може да се подели на три дела. Први је раст цена производа широке потрошње из увоза, други је раст цена берзанске робе и чињеница да Србија има врло мало трговинских баријера према иностранству, због чега се цене са светских берзи врло брзо преливају на домаће цене и трећи и најважнији је уграђивање цена енергената и сировина у цену производње више стотина различитих производа“, објаснио је Трајковић.
Директор Сектора за монетарне операције НБС Никола Драгашевић рекао је да су монетарне мере које је централна банка предузела позитивно деловале на стабилност курса.
„Грађани који су у марту откупли пореко 600 милиона евра у страном новцу сада су га продавали и то је један од фактора који је позитивно утицао на курс. Друго, странци више немају појачану тражњу девиза, већ њихову продају и улажу у динарске хартије од вредности, што говори о томе колико је било важно очување стабилности у периоду појачане неизвесности“, рекао је Драгашевић.
Преузмите андроид апликацију.
