Каматне стопе на нове кредите привреди и становништву благо су порасле ове године у односу на крај 2021, при чему су динарски кредити за привреду скупљи за 0,6 процентних поена, док су за грађане скупљи за 0,2 процентна поена, према подацима Народне банке Србије (НБС).
Како прецизирају из НБС-а за Танјуг, камате пословних банака на нове динарске кредите привреди повећане су у односу на крај прошле године на 3,6 посто у марту, а на кредите становништву на 8,4 одсто, на шта су се највероватније одразили ефекти претходног заоштравања монетарних услова путем просечне репо стопе централне банке.
„Ефекте априлског повећања референтне каматне стопе још увек не можемо да сагледамо, јер не располажемо подацима о каматним стопама на кредите за април“, навели су из НБС-а.
Централна банка Србије је у априлу подигла референтну каматну стопу за 0,5 процентних поена на 1,5 посто.
Из НБС-а подсећају да су претходних месеци умерено пооштравали монетарне услове, како би ограничили њихове секундарне ефекте на остале цене преко инфлационих очекивања.
До априла, НБС је то радила повећањем просечне стопе на репо аукцијама којима су се на недељу дана повлачили вишкови динарске ликвидности из банакарског система.
„На априлско повећање референтне каматне стопе реаговале су каматне стопе на међубанкарском тржишту новца, тако да очекујемо да преко њих у наредним месецима дође и до благог повећања камата на динарске кредите“, кажу из НБС-а.
Додају да некада прође и неколико месеци док се не изврши пренос референтне стопе на камате на кредите, али напомињу да тај пренос не буде потпун, јер у условима појачане конкуренције у банкарском сектору и настојања банака да задрже клијенте, део повећања референтне камате банке могу да компензују смањењем својих маржи.
Поводом повећања кључне камате америчких Федералних резерви, из НБС истичу да не очекују значајније ефекте по основу те одлуке ФЕД-а „с обзиром да су се они у великој мери већ реализовали, јер су их тржишни учесници предвидели и очекивали“.
Наводе у том контексту да кретања на светским финансијским тржиштима и мере ФЕД-а, као водеће централне банке, имају утицај на кретања на домаћем тржишту углавном кроз токове портфолио инвестиција, односно кроз улагања страних инвеститора у државне динарске обвезнице.
„Страни инвестициони фондови који улажу у динарске обвезнице Србије, значајним делом су пореклом из САД, због чега монетарна политика ФЕД-а има утицај на домаће тржиште државних обвезница, а тако и на кретања на домаћем девизном тржишту“, предочавају из НБС-а.
Указују, при томе, да су пооштравање монетарне политике ФЕД-а, заједно са деловањем глобалних геополитичких ризика, већ утицали у претходним месецима на раст приноса на државне обвезнице земаља у развоју, као и на значајнији одлив портфолио инвестиција из ових земаља.
„Веома је важно истаћи да је стабилност домаћег тржишта државних обвезница за сада у потпуности очувана, као и релативна стабилност курса динара, што битно одређује дугорочну атрактивност наших хартија код страних портфолио инвеститора“, поручује НБС.
Притисци на пољу портфолио токова у Србији, према њиховим речима, углавном су били концентрисани у кратком року (у периоду ескалације кризе у Украјини), када је, нарочито крајем фебруара, забележена рекордна и концентрисана тражња за девизама од стране нерезидената.
То се дешавало у условима појачане продаје обвезница у локалним валутама земаља у целом региону и/или закључивања хеџинг трансакција, ради заштите од девизног ризика својих улагања.
„Из наведених разлога сматрамо да будуће активности ФЕД-а не би требало да имају значајнији ефекат на домаће тржиште“, наводе за Танјуг из НБС.
ФЕД је од почетка године већ повећао референтну каматну стопу у два наврата, последњи пут 4. маја, а најављена су и нова повећања ове и следеће године, у циљу успостављања контроле над инфлаторним притисцима.
НБС истиче да ФЕД на транспарентан начин комуницира о актуелном циклусу повећања каматних стопа са тржишним учесницима, који су на прве најаве пооштравања монетарне политике постепено започели процес прилагођавања својих портфолија.
„Стога, “моментални“ ефекат последњег повећања референтне стопе ФЕД-а на портфолио токове не треба очекивати, јер је одлука била очекивана и унапред комуницирана са финансијском јавношћу“, закључују из Народне банке Србије.
Преузмите андроид апликацију.
