На први поглед, Русија делује као да се прилагођава новим оштрим санкцијама које су увеле западне земље због напада на Украјину.
Рубља, која је у првим данима рата пала на рекордно низак ниво, ове седмице се вратила на највиши ниво од почетка 2020.
Продавнице прехрамбених производа у Москви су и даље пуне храном, додуше по знатно вишим ценама, а приходи од продаје нафте и гаса настављају да се сливају у буџет, пише редакција Радија Слободна Европа (РСЕ) на енглеском језику.
Али руска економија је све само не далеко од потешкоћа, изјавила је у интервјуу за Руски сервис РСЕ Елина Рибакова, заменица главног економисте у вашингтонском Институту за међународне финансије (ИИФ). Земља улази у период који ће вероватно бити веома тежак, будући да ће последице санкција постепено доћи, рекла је она.
„Свима понестаје резервних делова, извозна тржишта су нестала, многе компаније не могу да наставе производњу“, рекла је Рибакова, наводећи доказе из недавног извештаја руске централне банке.
Сједињене Државе, Европска унија и други савезници забранили су извоз у Русију кључне технологије, као што су микропроцесори – или чипови – који се користе у производњи многих индустријских производа, укључујући аутомобиле и авионе.
У међувремену, многе западне компаније су добровољно најавиле да више неће пословати у Русији, као што су добављачи компоненти или услуга за производну индустрију.
Руским компанијама би могли бити потребни месеци да пронађу нове добављаче, а ти нови делови можда неће савршено одговарати производном процесу, што ће довести до даљњих одлагања, рекла је Рибакова.
Руси који живе у најбогатијим градовима нације, попут Москве, можда су у „стању порицања“ суморних економских изгледа јер још не виде знакове – попут предстојећих отпуштања које људи у другим подручјима почињу да осећају, пише РСЕ.
„У Москви се може чинити да се ништа лоше не дешава. Али ако се налазите у регион Калуга или близу Санкт Петербурга, где се налазе фабрике за склапање аутомобила, сви тамо знају да ће за неколико месеци остати без посла“, рекла је Рибакова.
Калуга, око 160 километара југозападно од Москве, био је један од најуспешнијих градова у Русији у привлачењу страних инвестиција по глави становника делом због своје близине главном граду и лакоће пословања.
Сада ти страни произвођачи, укључујући произвођаче аутомобила, гасе производњу, потенцијално остављајући хиљаде људи у Калуги без посла.
Очекује се да ће руска привреда ове године пасти за 15 процената због утицаја санкција, што је једна од најгорих прогноза стручњака. Такав пад би био најоштрији од раних 1990-их, када се Русија борила да направи тешку транзицију из економије коју контролише држава на слободно тржиште.
Санкције на енергенте
Рибакова је рекла да се руска рубља до сада добро држала захваљујући делом политици подршке националној валути усред оштрих санкција.
Централна банка је одмах подигла каматне стопе на 20 процената, највише у последње две деценије, чинећи депозите у рубљама привлачнијима, али и обесхрабрујући компаније и појединце да се задужују. Од тада их је смањила на 14 процената.
Централна банка је такође наметнула ограничења за конверзију рубље у друге валуте, забранила странцима да продају своје дионице и обвезнице деноминиране у рубљама и присилила руске извознике нафте и гаса да продају 80 одсто своје зараде у тврдој валути за рубље.
Напад на Украјину изазвао је скок цена нафте и гаса, што је погодовало Русији и њеној способности да заштити рубљу. Као резултат тога, Русија је зарадила милијарде долара више од продаје нафте и гаса током прва четири месеца 2002. године у поређењу са истим периодом прошле године. Извоз нафте и гаса може чинити чак половину прихода федералног буџета Русије.
Европске земље сада расправљају о постепеном укидању увоза руске нафте до краја године и смањењу увоза природног гаса за две трећине у том периоду, што би представљало потенцијални удар на извозне приходе земље.
Русија ће покушати да преусмери ту продају нафте на Азију, али ће зарадити мање због трошкова транспорта танкером на другом крају света, рекла је Рибакова, додајући да Кина, друга по величини светска економија, можда неће хтети значајно да повећа своју зависност од руске енергије.
Чини се да Пекинг има „неписано правило“ ограничавања енергетске зависности од било које земље на 15 одсто, а Русија је већ мало изнад тог нивоа, рекла је она.
Када ће се то завршити?
Дугорочни економски изгледи Русије зависиће делимично од тога колико дуго траје њена инвазија на Украјину, рекла је Рибакова за РСЕ.
Ако се рат ускоро не заврши, Запад не само да ће наставити с плановима за окончање енергетске зависности од Русије, већ би могао да уложи око 300 милијарди долара замрзнутог новца руске централне банке за обнову украјинске економије.
Сједињене Државе и Европа су у првим данима рата наметнуле замрзавање тих средстава централне банке и наставиле су да гомилају нове санкције како се рат наставља. Рибакова је санкције назвала „стигмом“ која је „много гора“ за имиџ нације од неизмирења дужничких обавеза.
Истакла је да се због репутацијског ризика већина страних компанија није вратила у Иран чак ни након укидања вишегодишњих санкција – и рекла да би се исто могло догодити и с Русијом.
„Мислим да се Русија можда никада неће вратити на глобална тржишта на исти начин за нашег живота“, рекла је она.
Преузмите андроид апликацију.
