Нафтна индустрија Србије АД није више у већинском власништву Гаспромњефта.
Продајом 6,15 одсто Гаспрому (који није под санкцијама ЕУ) Гаспромњефт мења власничку структуру НИС-а, обезбеђујући тако предуслов за наставак нормалног функционисања српског тржишта нафтних деривате, на које српска нафтна компанија испоручује највећи део потреба.
Мада шести пакет санкција ЕУ Русији не подразумева санкције руских компанија – већ куповину руске нафте, а у њему се, према до сада доступним информација, не помињу земље Западног Балкана, па тиме ни Србија, а руски Гаспромњефт је, превентивно, продао 6,15 одсто акција својој матичној компанији – Гаспрому.
Ово је урађено због тога што, за разлику од Гаспромњефта, Гаспром није под санкцијама Брисела (како би чланице ЕУ могле И даље да од ове компаније купују руски гас), пише Енергија Балкана.
Према подацима Централног регистра хартија од вредности НИС има укупно 163 милиона емитованих акција, од чега је 56,15 посто било у рукама Гаспромњефта. Сада је, дакле, Гаспромњефт власник 50 одсто акција.
Да је власничка структура НИС-а, односно, то што је Гаспромњефт имао већински пакет акција био потенцијално велики проблем за Србију видело се у време када је Брисел доносио одлуке о петом пакету санкција Русији. Тај сет казнених мера односио се на фирме у већинском руском државном власништву (којима је обухваћен Гаспромњефт). Тек уз дипломатске преговоре Србија је изузета од казнене политике, која је подразумевала да се кроз Хрватску Јадранским нафтоводом након 15. маја неће транспортовати сирова нафта према НИС-овој рафинерије у Панчеву.
Јасно је, дакле, да је ова власничка трансакција урађена да би се обезбедило уредно снабдевање Србије нафтом и нафтним дериватима. Јер, сада, као власник само 50 одсто акција у НИС-у Гаспромњефт губи водећу улогу у контроли пословања у у српској нафтној индустрији. Конкретно, Гаспромњефт губи и право да предлаже већину чланова у Одбора директора НИС-а.
Како ће то конкретно изгледати видећемо у наредним данима.
У сваком случају, оно што је сада најбитније је да промена у власничкој структури НИС-а обезбеђује услове за наставак нормалног функционисања српског тржишта, јер НИС испоручује највећи део нафтних деривате.
Када је реч о пореклу нафте треба рећи да НИС и иначе није био априори усмерен на куповину руске нафте. Србија, додуше, није попут Словачке, Чешке, Мађарске, Бугарске и Хрватске тражила изузеће од шестог енергетског пакета. Није, уосталом и не само због тога што, бар за сада, није речено да ове санкције морају спроводити и нечланице ЕУ. Није, јер НИС сирову нафту купује на тржишту, на основу најповољнијих цена. то је био разлог што је, на пример, у претхоном период куповао углавном блискоисточну нафту.
Вучић: Био сам против национализације НИС-а
О промени власничке структуре НИС-а спекулисало се, иначе, још од најаве ЈАНАФ-а да ће обуставити транспорт сирове нафте ка Србији. Истичући да је био против национализације руског власништва у овој компанији председник Србије Александар Вучић рекао је синоћ да нема сустинских промена када је у питању власничка структура НИС-а. Конкретно, рекао је да је Гаспромњефт препустио удео Гаспрому.
„Нема суштинских промена. То је урађено зато што је Гаспромњефт био под санкцијама, а Гаспром није“, објаснио је Вучић.
Трансакција је, иначе, обављена на Београдској берзи, у складу са прописима Републике Србије у области трговине хартијама од вредности. Сада Гаспромњефт има 50 одсто акција НИС-а, Република Србија 29,87 одсто, мањински акционари 13,98 одсто а Гаспром 6,15 процената.
За 7,19 милијарди динара око 10 милиона акција НИС-а продато је у блок трговању по цени од 717 динара по акцији.
Како ће на то што Гаспромњефт није више већински власник Нафтне индустрије Србије АД реаговати Брисел видећемо, такође. Оно што је занимљиво је да су се одмах по објављивању ове информације појавили они којима смета што је нови сувласник НИС-а постао Гаспром. То да је ова трансакција урађена зарад обезбеђивања српског тржишта нафтним дериватима њима, изгледа, није битно, пише портал.
Преузмите андроид апликацију.
