Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1493 – Папа Александар VI, Шпанац, издао је едикт о подели Новог света између Шпаније и Португалије, према којем све новооткривене земље западно од Азора треба да припадну Шпанији.
1780 – У Епсому у Енглеској одржане су прве коњичке трке.
1825 – Рођен је енглески биолог и филозоф Томас Хенри Хаксли, поборник теорије еволуције Чарлса Дарвина, аутор дела „Место човека у природи“, „Еволуција и етика“, „Наука и култура“ и „Приручник компаративне анатомије кичмењака“.
1827 – Рођен је енглески истраживач Џон Ханинг Спик, први Европљанин који је у августу 1858. видео афричко језеро Викторија и тврдио да је оно извориште Нила.
1869 – Умро је писац и политичар Јован Хаџић, први председник Матице српске, познат као противник језичких и правописних реформи Вука Караџића.
1885 – Умро је кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка Карађорђа. За његове владавине 1842-1858. почеле су реформе државе и њена модернизација. На Светоандрејској скупштини 1858. збачен је са власти, а на престо се вратио кнез Милош Обреновић.
1903 – Вођа македонског национално-револуционарног покрета Гоце Делчев погинуо је у борби с Турцима
1919 – Почеле су демонстрације кинеских студената против одлуке Версајске мировне конференције да се немачки поседи у провинцији Шантунг предају Јапану. Демонстрације под називом „Покрет 4. маја“, прерасле су у национални покрет, покренувши преко 10 милиона људи.
1928 – Рођен је египатски државник Хосни Мубарак, председник Египта од 1981, после убиства Анвара ел Садата.
1929 – Рођена је америчка глумица Одри Хепберн, амбасадорка добре воље УНИЦЕФ-а. Добитница је Оскара за филм „Празник у Риму“ („Доручак код Тифанија“, „Сабрина“, „Рат и мир“, „Љубав поподне“, „Моја драга лејди“).
1938 – Даглас Хајд је постао први председник Ирске на основу новог устава којим је прокламована њена независност.
1970 – Америчка Национална гарда убила је четири и ранила 11 студената Универзитета Кент у држави Охајо који су демонстрирали против Вијетнамског рата.
1979 – Председница конзервативне странке Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима, постала је прва жена премијер у историји Велике Британије.
1980 – Умро је председник СФР Југославије Јосип Броз Тито, вођа југословенских партизана у Другом светском рату и лидер Комунистичке партије Југославије. Извео је земљу из совјетског блока, покренуо њен свестрани развој и био вођа Покрета несврстаних земаља.
1990 – На првим вишестраначким изборима после Другог светског рата у Хрватској је убедљиво победила Хрватска демократска заједница Фрање Туђмана.
1994 – Израел и ПЛО потписали су споразум о почетку примене ограничене палестинске аутономије у Гази и Јерихону.
1994 – Емитовањем првог сервиса вести, почела је да ради београдска независна новинска агенција Бета.
1996 – Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао је премијер Шпаније, чиме је окончана 13-годишња владавина социјалиста.
2001 – Сједињене Америчке Државе су гласањем избачене из Комисије за људска права при УН, што је прва таква одлука у историји те међународне организације.
2003 – Умро је Сесто Брускантини, италијански соло оперски певач.
2004 – Влада италијанског премијера Силвија Берлусконија је са 1.060 дана постала најдуговечнија влада Италије од II светског рата.
2005 – У аукцијској кући Кристи скулптура Константина Бранкузија „Птица у простору“ продата је за 27.450.000 америчких долара, што је рекордна цена једне скулптуре.
2009 – Рикардо Мартинели, мултимилионер, власник највећег ланца супермаркета у Панами, победио је на председничким изборима у тој централноамеричкој земљи.
2014 – Новинска агенција Бета обележила је две деценије рада. Бету је основала група од осам београдских новинара 1992. године. Компанија Бета Прес једна је од водећих медијских кућа у Србији и региону. Обухвата новинску агенцију Бета, радио Сто плус у Новом Пазару и Медијски центар Бета.
Преузмите андроид апликацију.
