Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1218 – Рођен је немачки цар Рудолф I Хабсбург, оснивач Хабсбуршке династије, једне од најстаријих и најмоћнијих у Европи. Владао је од 1273. до смрти 1291. године.
1707 – Ступио је на снагу Закон о Унији којом су се краљевине Шкотска и Енглеска ујединиле у Велику Британију.
1778 – У Сомбору је отворена „Препарандија“ – прва српска учитељска школа.
1858 – Црногорци су на Грахову потукли знатно јаче отоманске трупе. После те победе, уз подршку Француске, међународна комисија је 1860. одредила границу између Отоманског царства и Црне Горе којој су припојени Грахово, Рудине, Никшићка Жупа и Горњи Васојевићи.
1866 – У Србији су пуштене у промет прве поштанке марке. Истог дана 1874. прве поштанске марке пуштене су у промет и у Црној Гори.
1873 – Шкотски лекар, мисионар и истраживач Африке Дејвид Ливингстон који је открио Викторијине водопаде, нађен је мртав у месту Читамбо у садашњој Замбији.
1876 – Британски парламент усвојио је Закон о краљевским титулама на основу којег је краљица Викторија I проглашена и царицом Индије.
1886 – У Чикагу је 40.000 радника ступило у штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „Три осмице“ – по осам сати рада, одмора и културног уздизања. У сукобу с полицијом убијено је шест и рањено око 50 радника. Од 1889. тај дан се слави као Међународни празник рада. У Србији је први пут прослављен 1894.
1904 – Умро је чешки композитор Антоњин Дворжак. Из његовог богатог опуса издваја се девет симфонија међу којима је најпознатија „Симфонија из новог света“.
1925 – Кипар је званично постао британска колонија. Велика Британија је 1878. Кипар преузела од Отоманског царства, а 1914. је анектирала то острво.
1931 – Званично је отворен „Емпајер стејт билдинг“, њујоршки облакодер висок 102 спрата, тада највиша зграда у свету.
1945 – Немачки нацистички лидер Јозеф Гебелс, министар просвете и пропаганде по доласку нациста на власт 1933, убио се у бункеру у Берлину из страха од одговорности за нацистичке злочине у Другом светском рату. Гебелс се убио заједно с целом породицом у последњим часовима пред пад Берлина.
1960 – На територији Совјетског Савеза оборен је амерички шпијунски авион „У-2“. Пилот Френсис Пауерс који се спасао катапултирањем из авиона, заробљен је и у фебруару 1962. размењен за једног совјетског шпијуна.
1978 – Јапански истраживач Наоми Уемура постао је први човек који је сам стигао на Северни пол, прешавши 950 километара санкама с псећом запрегом.
1982 – У Пољској је 50.000 присталица „Солидарности“ демонстрирало против војне власти. Ратно стање у тој земљи уведено је 13. децембра 1981, када је генерал Војћех Јарузелски укинуо цивилне власти и увео војну управу.
1993 – У атентату у Коломбу, током првомајске прославе, убијен је председник Шри Ланке Ранасинге Премадаса.
1994 – У трци за „Гран При Сан Марина“ погинуо је бразилски аутомобилски ас Аиртон Сена један од најбољих возача „формуле 1“ у њеној историји.
1995 – Артиљеријским нападом на Пакрац почела је офанзива хрватских снага на западну Славонију под називом „Бљесак“. Неколико дана касније Хрватска је заузела цело подручје, а десетине хиљада Срба избегле су у БИХ и Србију.
1997 – Лабуристичка партија Тонија Блера је победила на парламентарним изборима у Великој Британији, након 18 година владавине конзервативаца.
1999 – У ваздухопловном нападу НАТО на СР Југославију погођен је аутобус на мосту у Лужанима, на Косову. Погинуло је 60 људи.
2001 – Председник САД Џорџ Буш затражио је измену уговора који су САД 1972. склопиле са СССР-ом о антибалистичким ракетама, што би отворило пут ка новом одбрамбеном плану САД.
2003 – У земљотресу у Турској погинуло је 176 људи, међу којима и 25 ђака у интернату који се срушио.
2004 – У Бриселу су подигнуте заставе десет нових чланица Европске уније (ЕУ) чиме се број земаља које чине ту економско-политичку интеграцију попео на 450 милиона становника. Пуноправне чланице ЕУ званично су постале: Мађарска, Пољска, Чешка, Словачка, Словенија, Кипар, Малта, Естонија, Летонија и Литванија. То је било највеће проширење ЕУ од оснивања 1957. године.
2009 – Првомајски маршеви у Немачкој, Турској и Грчкој претворили су се у сукобе с полицијом, док су хиљаде људи на улицама Француске и Шпаније протестовале због социјалне политике у условима глобалне економске кризе.
2011 – Поглавар Римокатоличке цркве Бенедикт XVI је на тргу Светог Петра пред више од милион људи прогласио за блаженог свог претходника Јована Павла Другог.
2011 – У НАТО бомбардовању куће либијског вође Муамера Гадафија који није повређен, погинули су његов најмлађи син Саиф ал-Араб и његово троје деце.
2017 – Палестински исламски покрет Хамас променио је свој програм, прихвативши да држава Палестина буде ограничена на границе из 1967. године и инсистирајући на политичком, нерелигиозном карактеру свог сукоба с Израелом.
2020 – Међународни празник рада у свету је обележен без окупљања и других манифестација уобичајених за 1. мај. Забране кретања услед пандемије корона вируса скупове је свела на изласке на балконе са плакатима или виртуелна окупљања на друштвеним мрежама.
Преузмите андроид апликацију.
