Широм света данас се обележава 1. мај, Међународни празник рада, као манифестација солидарности радника у борби против свих видова неправде и експлоатације и за побољшање радних услова.
Тај датум, својеврсни је симбол визије и борбе за бољи положај рада и уопште праведнији свет, али и манифестација подсећања на жртве у тој борби.
Међународни празник рада обележава се у знак сећања на 1. мај 1886. године, када је у Чикагу више десетина хиљада радника демонстрирало улицама, захтевајући повољније услове рада, бољи положај радника, између осталог и доследну примену осмочасовног радног времена.
Били су то тада готово револуционарни захтеви и уследила је оштра реакција послодаваца и власти.
Тог дана у Чикагу, 1886. године, око 40.000 радника ступило је у генерални штрајк, захтевајући боље услове рада, изражене у пароли „три осмице“ – по осам сати рада, одмора и слободног времена. Организатори су претходно предочили реалне проблеме и испоставили непосредне захтеве послодавцима.
Протест на који је одговорено репресијом и бруталном реакцијом власти и послодаваца, а потом и низа жртава, прихваћен је као симбол борбе за права рада и обесправљених уопште.
Те 1886, у Чикагу, протести су започели 1. маја, а до најоштријих сукоба с полицијом дошло је 4. и 5. маја, када су се проширили и ван Чикага.
Полиција је интервенцијом настојала да разбије протестне скупове и доведе до поделе демонстраната, што се завршило озбиљним сукобима у којима је било жртава међу штрајкачима, али и међу припадницима полиције.
У сукобима с полицијом убијено је најмање шест и рањено око 50 радника, а велики број је ухапшен. Више радничких вођа осуђено је доцније на смрт, тројица на робију.
У знак сећања на велике манифестације обесправљених, и њихову одлучну борбу, с низом жртава, на Оснивачком конгресу Друге интернационале 1889. године, одржаном о 100. годишњици пада Бастиље, 14. јула, одлучено је да се 1. мај надаље широм света обележава као међународни празник рада са масовним скуповима, демонстрацијама и пригодним манифестацијама, у знак сећања и опомене.
На Другом конгресу 1891. године 1. мај је и формално проглашен за Међународни празник рада. Требало је да то буде општа манифестација солидарности радника у борби против свих видова неправде и експлоатације.
Поступно, како су синдикални и раднички покрети јачали, током последњих година 19. века и првих деценија 20. века, 1. мај је све масовније прихватан и обележаван, врло често и широким протестним манифестацијама.
У Србији, 1. мај је први пут обележен као Празник рада 1893. године, протестним скуповима у Београду.
Првомајске манифестације у сеоским срединама у Србији почеле су најпре скупом у селу Дубона, код Младеновца, две године доцније.
Последњих деценија, услед све упадљивије раслојености и урушавања права радника, првомајски протести широм света поново добијају видове оштријих протестних окупљања.
У складу са Законом о државним празницима, 1. мај се као празник у Србији нерадно обележава два дана.
Patrijarh na obeležavanju Svetog Vasilija Ostroškog u Crnoj Gori
Преузмите андроид апликацију.
