Земље које допуштају економске и социјалне неједнакости и како постају све богатије, чине своје грађане мање срећнима, показује нова студија.
До сада су истраживачи веровали да је неједнакост углавном небитна за ниво задовољства животом, каже др Дејвид Бартрам са Универзитета Лечестер, али његова студија о 78 земаља током периода од четири деценије – највеће лонгитудинално истраживање те врсте – руши тај мит.
“Када се неједнакост повећава, људи с високим приходима немају пуно користи од свог богатства – многи богати људи фокусирају су на оне који имају чак и више од њих, па често осећају да немају довољно. С друге стране, људи који мало зарађују пате од заостајања – осећају се искључено и фрустрирано јер не могу пратити чак ни људе који примају просечна примања”, рекао је Бартрам.
Бартрамово истраживање чије детаље преноси лондонски Гардиан, а које би требало да буде представљено на годишњој онлине конференцији Британског социолошког удружења 21. априла, анализирало је податке о нивоу задовољства животом, где људи оцењују своје задовољство животом на лествици од један до 10, те га повезују с бројевима Гинијевог коефицијента – мера неједнакости – од 1981. до 2020. године.
Године 1981, док је Уједињено Краљевство захватила рецесија, задовољство животом износило је 7,7. Но током економског процвата 1980-их неједнакост је расла, а истраживање показује да је бројка среће пала на 7,4 до 1999. године, подсећа Гардиан.
Међутим, како су мере за смањење неједнакости почеле да ступају на снагу, срећа се полако враћала тако да је до 2018. године задовољство животом износило 7,8.
“Подаци из Уједињеног Краљевства потхрањују генерални налаз – у богатим земљама повећана неједнакост има значајан негативан утицај на задовољство животом, а неједнакост се повећала у већини богатих земаља последњих деценија”, упозорио је Бартрам.
Ова веза између веће неједнакости и нижег задовољства животом понавља се, према његовим речима, и у другим државама.
Све државе која су напредовале из најниже групе земаља у погледу неједнакости доживеле су смањење задовољства животом за око 0,4 на скали од 10 тачака, открио је аутор студије.
Задовољство животом у Индији пало је са 6,7 у 1990. на 5,8 у 2006. До 2012. и даље је било ниже него 1990, упркос дуготрајном економском процвату земље, преноси Инвеститор.ме.
И САД и Аустралија такође су забележиле изражен пад задовољства животом, али оне земље у којима је неједнакост пала генерално су срећније, као што су Пољска, Перу, Мексико и Украјина, пре руске инвазије.
“Лекција за креаторе државне политике је да је неједнакост важна”, рекао је Бартрам.
Додао је да у неким претходним истраживањима можете видети како људи говоре „неједнакост није тако велика ствар, па су сви напори да се реши неједнакост погрешни јер је неједнакост корисна“.
“Мислим да је то погрешно – неједнакост генерално штети задовољству животом људи па бисмо требали да обратимо пажњу и покушамо да је ублажимо”, рекао је.
Kreditni dug stanovništva Srbije veći 10,6 posto za 12 meseci nego pre godinu dana
Преузмите андроид апликацију.
