Змије су корисне животиње и заштићене су законом. Казне за убијање змија су велике, а и да нису, наша прва мисао треба да буде безбедно удаљавање, а не намера да наудимо животињи. Стога следе упутства за понашање приликом сусрета са змијом и корисне информације кога позвати да удаљи залуталу животињу из дворишта или куће.
Како треба да се понашамо када видимо змије?
Ако смо у шуми, на ливади или на било којем другом месту које је станиште змија, тада смо на њиховом терену. Треба да водимо рачуна где газимо, седамо и шта хватамо рукама. Ако сретнемо змију, не треба да радимо оно што инстинктвно одмах почињемо – да паничимо, бежимо, или, још горе, да покушамо да ухватимо змију или да је повредимо. Најбоље је удаљити се без наглих покрета, заобићи змију у широком луку и пустити је да иде својим путем.
Коме треба да се обратимо ради безбедног уклањања змије из дворишта?
Ако змија уђе у наше двориште, опет, немојте паничити. Немојте сами да решавате „проблем“ јер постоје службе које то могу безбедно да учине. Јавите се за помоћ зоохигијенској служби у вашем месту или позовите Завод за заштиту природе који вас може упутити на најближу службу која је обучена за безбедно хватање и уклањање змија. Ако сте на територији Београда, може вам помоћи зоохигијенска служба Ветерине Београд.
Шта ако нас змија уједе?
Змије се по правилу склањају од људи. Могу напасти човека, искључиво из страха или уколико их нагазите или угрозите на неки начин. Ујед змије отровнице се препознаје према отисцима зуба. Видљиве су две убодне ранице. Симптоми тровања су: знојење, општа слабост, убрзано дисање, дијареја, повраћање и губитак свести. Трагови уједа обично крваре, јавља се оток на месту уједа, утрнулост и црвенило.
Уколико дође до уједа, важно је пружити себи прву помоћ и обратити се лекару који ће проценити да ли је потребно да примите серум. Истисните место уједа до појаве сукрвице и обришите вишак отрова са коже. Ако можете, ставите хладну облогу на место уједа и попите воде.
Немојте сећи место уједа, подвезивати га, нити покушавати да исисате отров. Умирите се јер тако успоравате циркулацију и спречавате да отров путује крвотоком. Здрави људи у доброј кондицији, најчешће након прве помоћи и јављања лекару, немају компликације.
Код уједа неотровне змије, остају трагови низова игличастих зуба. Најчешће нема крварења, нити било каквих других промена. Ујед неотровне змије само треба опрати сапуном и водом и дезинфиковати. Болеће вас, али осим тога, неће вам бити ништа.
У Србији живи десет врста змија. Две отровнице су значајне за човека – поскок и шарка. Шарган је такође отровница, али је отров ове змије слаб и није опасан за човека.
Заблуда је да су све змије са троугластом главом отровнице, као и да су све шарене змије шарке. Није баш лако препознати змије, али се са некима од њих можете упознати путем фотографија испод.
Змије отровнице у Србији:
Поскок
Поскок је најраспрострањенија отровница у Србији. Живи јужно од Саве и Дунава. Женке расту 60-70 цм, а мужјаци могу достићи до 100 цм. Препознаћете је по малом рогу на врху главе, који је заправо израслина коже и ткива. Насељава топла и осунчана станишта, попут камењара, храстових шума, кањона. Активан је лети, најчешче лови преко дана, а може се попети на дрвеће.
Шарка
Шарке су дуге између 50-70 цм. Ова змија има троугласту главу и мали врат који је ужи од тела. Шаре су у облику ромбова и могу бити различитих боја. Мужјаци су обично светлосиви, женке смеђе или риђе, са јасно израженом тамном цик-цак шаром дуж тела. Можете је јасно препознати по карактеристичном реду белих крљушти уз руб горње вилице. Насељава хладна и влажна станишта, у низијским али и планинским пределима.
Шарган
Шарган је најмања европска љутица. Отров шаргана је слабог интензитета и није опасан по човека. Ова змија просечно порасте 30 до 50 цм, а ретко до 60 цм. Основна боја шаргана је светлосива до светлосмеђа, у зависности од пола.
Личи на шарку и има јасно изражену цик-цак шару која је обично тамносмеђа или сивкаста. Бочно дуж тела се налазе смеђе или црне туфне. Врло се ретко среће у Србији. Насељава просторе на Шар планини и Проклетијама и то високопланинске пашнаке и ливаде, изнад 1.500 м надморске висине.
Неотровне врсте змија у Србији:
Белоушка
Белоушка или барска змија, нарасте до 1,5 м. Тело је одозго тамније маслинасто са црним тачкицама и упадљивим белим мрљама иза главе, по чему је и добила име. Одозго је жућкасто-бела. Глава јој је троугласта са заобљеном њушком. Живи у близини воде и лови најчешће жабе. Често се среће у градовима у близини река.
Рибарица
Рибарица је позната још под називима коцкаста водењача и поточара. Може да нарасте до 1м. Глава јој је троугласта и издужена, горња страна тела светломрка или маслинастозелена са тамним квадратастим шарама. Најчешће живи у текућим водама и храни се ситним рибама. Као и белоушка, може се срести у урбаним срединама, поред река.
Обичан или ескулапов смук
Смук је једна од најдужих змија у Србији. Дуг је преко 1,5 м, понекад и преко 2 м. Боја тела је једнолична, сивкастосмеђа без јасних шара. Станиште ове змије су углавном ливаде и шумски пропланци. Често борави на дрвећу.
Степски смук
Често се среће у Србији. Величине је 1,4 до 1,6 м, а може достићи и 2 м. Активан је током дана, брз је и може да се пење на дрвеће. Смеђе је или маслинасто зелене боје, са карактеристичним белим пругама по телу.
Четворопругасти смук
Четворопругасти смук расте преко 2м, али му је просечна дужина око 1,5 м. Боја с горње стране је жуто до црвеносмеђа или сивосмеђа, са по две тамне пруге на леђима са сваке стране тела. Плен често лови у топлом, облачном времену и у сумрак.
Смукуља
Смукуља има такође и назив лажна шарка. Дугачка је око 70 цм, обично смеђе боје са два реда пруга које се спајају на глави. Живи најчешће у сувим стаништима. Иако изгледа слично као шарка, потпуно је безопасна.
Шилац
Шилац је дужине 1–1,3 м. Глава му је јасно истакнута и има дугачак реп. Воли сува станишта са густом травом, камењаре и оранице.
Змије су изузетно корисне животиње јер контролишу и смањују популацију глодара. Одрасли смук може да поједе читаво легло пацова. Због тога су змије савезници пољопривредницима. Све врсте змија у Србији су заштићене законом и не смеју се убијати.
И змије су уплашене при сусрету са човеком и желе да што пре одемо. Ако се придржавамо правила при сусрету са змијом, помоћи ћемо и њој и себи, а обе стране ће проћи без повреда и последица.
Преузмите андроид апликацију.
