Љубав према храмоници Иван Тадић од детињства ни са једном другом није могао да замени, а пошто није похађао Музичку школу, истиче да је са седамнаест година почео сам да је свира, а да је уз музику изучио занат за поправљање овог инструмента. Како је мајстора за поправљање хармоника изузетно мало, овај младић истиче да ће му управо тај хоби постати професија којом ће се бавити, јер је хармоника из многих крајева, којима треба поправка у његовој скромној радионици, све више.
Када се дохвати хармонике, Иван Тадић је свира, а ако треба и поправља. Овај самоуки младић из Светозара Милетића истиче да је мајстора овог заната веома мало, па су његове „руке“ тражене. Делове набавља из Италије, а хармонике му на поправку стижу од музичара из региона, Европе, али и Америке.
“Једна хармоника има од 3.500 до 5.000 делова и све од тога може да се деси да се нешто поквари, пукне, испрља или поквари. Радио сам на томе да научим ноте, распис, али другачије је знање када се крене од почетка, као дете када кренеш у музичку школу, а другачије као пунолетан. Нисам ишао у музичку школу, па сам све сам научио, а занат поправљања сам мало гледао, а много тога и сам савладао“, прича Иван Тадић, хармоникаш из Светозара Милетића.
Иван каже да млади и данас воле звук хармонике, само да је ритам брз, па да им крв проври.
„Прву сам хармонику изнајмљивао, веровали или не једно пола године, а можда и дуже, док нисам скупио паре, а помогли су и родитељи касније, па сам купио прву хармонику”, додаје Тадић.
Хармоника је инструмент који не губи на популарности, јер се без ње не може замислити ни једно весеље. Иван додаје да га и даље често зову да свира све, од севдалинки до бећараца, стога се нада да ће хоби прерасти у озбиљан посао, јер да се лати нечег другог не планира.
Преузмите андроид апликацију.
