У седишту Уједињених нација у Њујорку почела је седница Савет безбедности УН током које се разматра редован шестомесечни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша о ситуацији на Косову и Метохији, а Србију на седници представља министар спољних послова Никола Селаковић.
Селаковић је истакао да је ситуација на Косову и Метохији далеко од нормалне и стабилне, а да одбијањем да формира Заједницу српских општина Приштина не само да подрива дијалог са Београдом, већ шаље поруку да српски народ треба да нестане из јужне покрајине.
Он је на седници Савета безбедности УН, посвећеној шестомесечном извештају о раду УНМИК-а указао да су грађани српске националности, као и други неалбанци узнемирени и са стрепњом дочекују сваки нови дан, јер нису сигурни да ли ће им основна људска права бити повређена или ускраћена.
„Та осећања су реакција на нестабилност коју производе привремене институције самоуправе у Приштини“, рекао је Селаковић и оценио да је циљ Приштине на основу свега сто се дешава на терену да КиМ напусти још више Срба и других неалбанаца и да се укине било какав облик културног и националног диверзитета.
Селаковић је замерио и што извештај о раду УНМИК-а, када је у питању квалификација догађаја и њихових узрока, није садржајнији и експлицитнији, како би дешавања на КиМ могла да се сагледавају свеобухватније и у правом светлу.
„На КиМ постоје јасни проблеми и за њихово решавање је неопходно прецизно идентификовати узроке. Прављење вештачког баланса и поистовећивање две стране приликом осврта на кризне ситуације никако не доприноси суштинском решавању проблема. Ако јасно не дефинишемо узроке проблема, они ће се понављати и усложњавати“, истакао је.
Министар је рекао и да је за све људе који живе на КиМ од изузетног значаја да се са овог састанка упути порука онима који имају надлежност и капацитет да мењају ситуацију набоље.
„А та порука би требало да укаже на неопходност успостављања међуетничког поверење тако што ће привремене институције у Приштини поштовати закључене споразуме, примењивати договорено и ускладити своје деловање са међународним стандардима у погледу владавине права и људских права“, рекао је Селаковић.
Он је подсетио да је Приштина 16. јануара, противно Резолуцији СБУН 1244, али и свим демократским принципима, забранила организацију референдума на простору КиМ о промени Устава Србије а да је и поред залагања међународних фактора онемогућила организацију председничких и парламентарних избора Србије на КиМ 3. априла.
Селаковић је нагласио да је ово први пут од 1999. године да је грађанима на КиМ онемогућено учешће на изборима Републике Србије, чиме је, између осталог, прекршен и јасно дефинисан мандат Мисије ОЕБС у вези са организацијом избора.
„Тиме су привремене институције у Приштини још једном потврдиле свој дискриминаторни карактер и поручиле да је једностраност принцип њиховог деловања“, оценио је Селаковић.
Он је истакао да је на исти начин, једнострано, Приштина је 20. септембра распоредила специјалне јединице полиције, са блиндираним возилима, на два административна прелаза према централној Србији које су одузимале регистарске таблице на возилима са севера КиМ и из централне Србије.
„Начин на који је то чињено указује на јасан циљ да се Срби са севера покрајине застраше, а последица је била оправдан револт локалног становништва“, навео је Селаковић, додајући да Србе који су жртве оваквих акција “не боле толико ране колико терор“ који свакодневно спроводи Приштина над српским народом, како јужно, тако и северно од реке Ибар.
Селаковић напомиње су то речи Срећка Софронијевића из Звечана кога су 13. октобра припадници специјалне полиције ватреним оружјем упуцали у леђа, када су по девети пут, супротно Бриселском споразуму, нелегално, упали на север покрајине.
„Волели бисмо да се његово име нашло у извештају који данас разматрамо“, поручио је Селаковић.
Додао је и да су страх од неизвесности међу Србима и другим неалбанцима на КиМ узроковани и радом правосуђа које поступа по тајним оптужницама, супротно свим међународним стандардима.
„Тужна је реалност да данас на Косову и Метохији, уколико сте Србин, можете бити осуђени на вишегодишњу казну затвора на бази непроверених или контрадикторних изјава сведока, без необоривих и недвосмислених материјалних доказа. То указује на праксу суђења по етничком кључу, а не према праву и правди“, указао је Селаковић.
Према његовим речима, малигни национализам власти у Приштини манифестује се кроз игнорисање политичких представника Срба у институцијама, доношење одлука без њиховог учешћа и спремност да кроз политички монтиране истраге и судске процесе трајно обезглаве српску заједницу, створе осећај потпуне несигурности и доведу до егзодуса Срба са КиМ.
Наводи да у прилог томе говоре догађаји у Штрпцу 21. децембра 2021. када је ухапшено 11 Срба, међу којима и бивши председник општине и потпредседник Српске листе Братислав Николић, који се под наводном борбом против корупције још увек налази у притвору.
Истом приликом запосленима у општини је саопштено да више не долазе на посао, чиме је у питање доведена егзистенција десетина српских породица, наводи Селаковић.
Указује и да се из Приштине већ дуже време отворено поручује да неће бити дозвољено формирање Заједнице српских општина, која је предвиђена Бриселским споразумом.
„Овим, не само да се подрива дијалог Београда и Приштине, већ се и директно понижавају међународни фактори, пре свега Европска унија. Оваквим изјавама Приштина шаље поруку српском народу у Покрајини да не треба да рачуна на остваривање колективних права, а такво обесправљивање у крајњој инстанци треба да доведе до нестанка Срба са Косова и Метохије“, истакао је Селаковић.
Он је навео да су и даље бројни етнички мотивисани инциденти, говор мржње, застрашивања, кршења права на правично суђење, угрожавање права на слободу кретања и верских права, скрнављење цркава и гробаља.
Он је додао да је уместо набрајања дистрибуиран нон-пејпер са детаљним приказом евидентираних инцидената против Срба на Косову и Метохији за извештајни период.
Селаковић је истакао да број и карактер инцидената, којих је према евиденцији Србије било 63, недвосмислено говори о високом степену угрожености и изложености континуираној дискриминацији српског и другог неалбанског становништва.
„Очигледна је узрочно-последична веза питања повратка расељених са бројем инцидената на етничкој основи. У оваквим условима разумљиви су разлози због којих је у Републици Србији и даље више од 200.000 интерно расељених Срба и других неалбанаца са Косова и Метохије“, навео је Селаковић, додајући да на овом плану УНМИК може и треба да има важну улогу.
Поручио је да се Србија залаже за поштовање међународног права и за потпуну примену Резолуције СБУН 1244, што укључује и даљи ангажман УНМИК-а и присуство КФОР-а, као гаранта мира и безбедности, као и да је подједнако важно да ове међународне мисије наставе да делују у несмањеном капацитету.
Снажна пропагандна кампања Приштине, Србија јасно опредељена за мир
Преузмите андроид апликацију.
