Велики број људи осећа наклоност према кућним љубимцима и ужива у њиховом друштву, међутим куповина или усвајање љубимаца је важна одлука.
Када дете из школе или вртића дође кући са идејом да се удоми неки пас или мачка, прво на шта помислите су огромне количине длака и свакодневно чишћење стана.
Чим кажу да желе кућног љубимца вама прође кроз главу да ће укућанима служити као забава и ужитак а на вас ће преусмерити све обавезе око купања, шетања, шишања и чишћења иза свог пса.
Наравно осим велике количине среће које могу да нам пруже, кућни љубимци су и обавеза.
Иако имате строго правило да не дозвољавате ниједну животињу у стану, ипак се подвуче неко маче или куче, јер ретко ко може да одбије умиљату дететову молбу и пресладак поглед тек удомљене животињице.
Ево најчешћих изговора на које су се родитељи извлачили.
„Мама и тата су рекли, никад у животу не сме пас у стан. Брат и ја смо их наговарали и на крају смо узели пса. Закључак је тај да је тата спавао са Леом у кревету, а мама му је кувала бело месо недељом. И да, славили смо му рођендан сваке године“, рекла је Милица за наш портал.
„Изричито нема животиња у стану! Могу само златне рибице, и то је наше правило“, рекла је Јелена.
„Ми смо имали пространо двориште, тако да све што је могло да се удоми завршило је у нашем дворишту“, казала је Александра за Градске инфо.
„Могли смо да имамо само рибице. Нису нам дали животиње у стану а изговор је био да баба неће доћи да нас чува ако било шта унесемо у стан“, рекла је Маша за наш портал.
„Моји су ме одмах питали да ли ћу бити одговоран за љубимца, наравно моја одговорнсот је трајала само 5 месеци, даљу обавезу је преузела мама“, рекао је Стефан.
„Имали смо два пса, зеца, корњачу и рибице. У двориште смо сестра и ја доносиле све и свашта, никад нам родитељи нису бранили“, казала је Сања за Градске инфо.
„Имао сам хаскија 17 година, сада имам малог мешанца. Мени и сестри родитељи никад нису бранили али су нам наглашавали да су онда те животиње наша одговорност“, рекао је Момир за наш портал.
„Пошто смо живели у стану, могла сам само да имам мацу и рибице а хтела сам куцу. Одговор родитеља је био да куца није за стан и да је велика обавеза“, рекла је Анђела.
„Одувек је било животиња у изобиљу код мене у дворишту. Свака је имала своје место да ли кућицу или свињац“, рекао је Лазар за наш портал.
„Желео сам неког љубимца, није ми било важно да ли је то мачка или пас, али ми родитељи нису дозвољавали. Одговори су били разни, од тога да је стан премали па до тога да животиње нису за стан. На крају су дозволили да имам папагаја тигрицу“, рекао је Ненад за Градске инфо.
„У кући сам имала пса и мачку јер су били у дворишту, а у стану ми нису дали да имам чак ни рибице, јер је важило правило да животиње нису за стан, лињају се и морају редовно да се шетају“, рекла је Тања за наш портал.
„Нема неког конкретног разлога али сам имала забрану да удомљавам псе, иако имам двориште“, рекла је Теодора.
„Иако је деда гајио голубове на крову, мени није било дозвољено да удомим неког љубимца“, казао је Милош.
„Одговор је гласио, не може ништа у стану јер ће се љубимац осетити, тако да није било превише расправе“, рекла је Александра за Градске инфо.
Преузмите андроид апликацију.
