Пројектовани национални буџет за реалиизацију мера и циљева политике руралног развоја за период од 2022. до 2024. године износи 28,1 милијарду динара, односно просечно 9,4 милијарде динара годишње, стоји у Владином предлогу Националног програма руралног развоја (НПРР) за дати период.
Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде обавестило је заинтересовану јавност о почетку консултативног процеса у вези са овим документом чија је израда почела у августу прошле године.
Оптимални сценарио, како је наведено, јесте пројективани раст буџетских средстава за подршку руралном развоју, уз постепено увођење нових ИПАРД мера и раст стопе повлачења средстава из ових фондова.
НПРР 2022-2024 садржи осамнаест мера руралног развоја класификованих у пет основних група:
1) Мере за унапређење конкурентности;
2) Мере за очување и унапређење животне средине и природних ресурса;
3) Мере за диверсификацију дохотка и унапређење квалитета живота у руралним подручјима;
4) Мере за припрему и спровођење локалних стратегија руралног развоја;
5) Мере за унапређење система креирања и преноса знања.
Према предлогу финансијског плана за период 2022-2024. године, подстицаји у пољопривреди и руралном развоју ће у овој години износити 57,7 милијарди динара динара, у наредној години 58,6 милијарди, а у 2024. години 58.96 милијарди динара.
Од тога, за мере руралног развоја ће у 2022. бити издвојено 8,1 милијарда, а у 2023. и 2024. по 10 милијарди динара.
Планирано је и да се инвестиције у основна средства у пољопривреди у односу на базну 2019. увећају са 28,55 милијарди на 35 милијарди динара 2024, а да се број развојних и иновативних пројеката у пољопривреди и руралном развоју, подржаних кроз НПРР удвостручи, односно са 22 у 2020. увећа на 40.
Просечни годишњи буџетски издаци за мере руралног развоја би, према овој пројекцији, били за 16,3% већи у односу на период 2018–2020. године, наводи се у документу.
Додаје се да овом пројекцијом нису обухваћена средства АП Војводине и јединица локалне самоуправе, која су последњих година у просеку износила око 2,2 милијарде динара, а претпоставља се да су била и већа.
Просечан износ буџетске подршке мерама руралног развоја у периоду 2018–2020. године је износио 8,84 милијарди динара (укључујући подршку спровођењу ИПАРД програма).
Највећи део ових средстава (74,7%) био је намењен подстицајима за унапређење конкрентности, и то пре свега кроз инвестиције у физичку имовину пољопривредних газдиснтава (57,8%).
У програму се наводи и да површина коришћеног пољопривредног земљишта у Србији износи 3,5 милиона хектара, од чега највећи део (74,3%) чине оранице и баште. ,
Током последњих година промене у начину коришћења земљишта огледале су се у расту удела површина под воћњацима и пашњацима, и смањењу површина винограда и ливада.
Број стоке свих врста и категорија у 2020. години је био нижи у односу на 2015. годину, а изузетак је број кошница, који динамично расте.
„Смањење је нарочито изражено у броју живине и свиња, док је број говеда у 2016. години по први пут опао на мање од 900 хиљада грла. Највећи утицај на пад броја стоке протеклих година имала је нестабилност откупних цена и цена сточне хране, а када је реч о свињарству и немогућност пласмана на већину околних тржишта услед присуства афричке куге“, стоји у документу.
Када је реч о органској производњи, ове површине бележе раст и 2019. године износиле су 15.915 hа обрадивог земљишта и 5.350 hа ливада и пашњака, што укупно чини 0,6% коришћеног пољопривредног земљишта.
Органска сточарска производња укључује преко 6 хиљада грла оваца, 3,5 хиљаде грла говеда, 17 хиљада комада живине и око 10 хиљада кошница, док је број грла свиња (315) и коза (536) у систему органског узгоја занемарљив, наводи се и додаје да је највећи део органске производње намењен извозу.
У 2020. години вредност извоза органских производа повећана је у односу на претходну годину (2019. година: 29,7 милиона евра) и износила је 37,5 милиона евра, а највећа вредност остварена је извозом смрзнуте малине, боровнице и трешње.
Преузмите андроид апликацију.
