“Лазаре, изађи напоље!“, речи су Исуса Христоса који је након четири дана од смрти свог пријатеља стигао испред његове гробнице, у Витанију. И заиста, на чудо свих оних који су се тамо окупили, Лазар изађе из свога гроба жив!
Овај велики празник познат као Васкрсење Лазарево, или Лазарева субота један је од највећих хришћанских празника.
Међутим, данас такође прослављамо и Врбицу. Дан уочи празника Цвети који је недељу дана пред Васкрс и дан којим почиње Цветна недеља, односно обележавање свечаног Христовог уласка у Свету земљу.
Значење данашњег празника огледа се у победи живота над смрћу, а управо се Лазарево васкрсење узима као гаранција за васкрсење свих оних који верују у Бога.
Лазар је након свог васкрсења живео још тридесетак година и цео свој живот посветио је проповедајући хришћанство као епископ на Кипру.
На Лазареву суботу наш народ негује неколико обичаја.
Свечани Исусов улазак у Јерусалим када су га дочекали његови следбеници бацајући му пред ноге цвеће и врбове гранчице, симболизује се ношењем гранчица врбе у цркву. Оне се тамо освештавају, а касније се носе кући да се њима украси дом.
Ово је претежно дечији празник и на Врбицу ћете обично у црквеном дворишту видети највише малишана.
На данашњи дан деци се купују звончићи, а при служењу је обавезна литија око Храма. Још један од обичаја јесте тај да се млади међусобно дарују цвећем, међутим, цвеће не би требало уносити у дом све до наредног јутра.
Цвеће се потопи у воду да преноћи у дворишту, или на тераси, а тек сутрадан се, према народном веровању, укућани требају умити водом у којој је оно стојало.
Многе породице овај датум прослављају као своју Крсну славу, која како пада у период великог Часног поста, не би требало да буде мрсна!
Преузмите андроид апликацију.
