Верујемо да вам је већина имена, ако не и сва, из текста о писцима Новосађанима и онима који су део живота провели у нашем граду, позната. Данас пак желимо да вас упознамо с новим именима и новим ликовима.
Ко су људи које можете срести у граду, али и на полицама књижара? Познајете ли младе савремене новосадске писце? Упознајте их кроз њихово стваралаштво.
Доносимо пет књига пет различитих новосадских писаца активних данас, пет препорука за уживање, размишљање, осећање, али и пет потенцијалних поклона за предстојеће празнике.
Пролеће се на пут спрема, Бојан Кривокапић
Бојан Кривокапић млад је писац рођен 1985. године, а Пролеће се на пут спрема његов је роман првенац из 2017. године. Пролеће је роман о дечаку Грегору, његовој породици и прецима – сиров, али истовремено и нежан. „Ово је роман о дечаку који је волео да плете, о десетак баба од којих су неке мотале дуван и деценијама гледале у море, о болницама, смоквама у Скадру, о Истри, колонистима, Југословенима, о измицању тла под ногама, о борби – за бољи живот“, стоји на корицама.
Узмите у руке Пролеће ако сте југоносталгичар, а и ако нисте, као што је и Кривокапић у интервјуу за магазин Оптимист рекао да није, иако „немам проблем да ми се прилепи и та етикета.
Пре бих рекао да сам неко ко воли људе и желим да нам свима буде боље, колико год то некима испразно звучало.“ Узмите га ако желите да читате о дечаку који жели да плете, плеше и воли.
Пионири малени, ми смо морска трава, Андреа Попов Милетић
„Не обазирући се на традиционалне узусе романа, Андреа Попов Милетић пише омаж јединственом осећању времена и простора, мору и жељеном Медитерану. Вишеструко посредованом причом говори о сећању, поновном конструисању личне историје, породице, као и проналажењу осећаја који нас одређује.
Пионири малени, ми смо морска трава је поетски калеидоскоп и тако се треба и читати: изнова урањајуци све дубље у свет који се у њему расплиће.
И други наш избор роман је из пера Новосађанке који говори о једном југословенском детињству. Пионири малени, ми смо морска трава издао је Трећи трг 2019. године, што је била награда на конкурсу ове издавачке куће за прву књигу.
Андреа Попов Милетић пре романа објављивала је кратке приче и побеђивала на конкурсима, а Пионири, по речима ауторке, иако садрже њена сећања, нису аутобиографски роман.
Допашће вам се ако волите поезију и нелинеарну структуру приповедања, као и ако желите да се у туђим сећањима препознате и доживите их као своја.
Праматере, Маријана Чанак
Књигу прича Праматере новосадске ауторке Маријане Чанак објавио је 2019. године Зенит из Новог Сада. Ауторка је новосадска прозаисткиња, новинарка, регресотерапеуткиња и ученица афричке филозофије Ифа. Праматере су дом њеним женским ликовима. Сестрама, мајкама, бакама, праматерама.
Настале су захваљујући ауторкином истраживању сопственог генеалошког стабла. Уредник издања је Бојан Кривокапић, аутор горепоменутог Пролећа, а о Праматерама он каже следеће: „Теме, ситуације, питања о којима проговарају јунакиње директно нас позивају да и ми постанемо део истих.
Нема назад. Љубав, породица, кућа, старост, младост…могло би се низати даље. Ауторка вешто, стаменим књижевним језиком протканим бритким хумором, гради приче које нам уздрмавају темеље кућа у које смо поверовали. Праматере су књига из које се кроз полифонију јављају сестре, мајке, баке, праматере… И онда, наједном, схватимо да смо и ми једна од њих.”
Бочне гране еволуције, Душан Вејновић
Душан Вејновић новосадски је писац, преводилац и психолог. Досад је објавио збирке приповедака Тврдоглаве белине (за коју је добио награду Ђура Ђуканов), збирку песама Посебне потребе, роман Јако и никоме, те збирку прича Бочне гране еволуције, у издању Партизанске књиге 2017. године.
О Бочним гранама еволуције уредник Владимир Арсенић написао је следеће: „Вејновићева проза нам свакако не дозвољава да се уљуљкамо у лагодност наратива, она нас суочава с његовим крхотинама, с његовим готово па отпадом из којег ниче на моменте урнебесно духовита, а на моменте и застрашујуће опипљива прича о нама, данас и овде.“
Прима фуриа, Марина Радовановић
Након два предлога романа и две збирке прича, дотичемо се и поезије, и препоручујемо још један првенац. Марина Радовановић новосадска је песникиња и лекарка која је раније објављивала песме у зборницима, периодици, инетрнет часописима и на блоговима. Прима фуриа угледала је светлост дана захваљујући томе што је победила на конкурсу библиотеке „Карло Бијелицки“ за прву књигу. О њој члан жирија Бранко Ћурчић каже следеће:
„Песме ауторке Марине Радовановић не остављају много простора за размишљање. Актуелне и ангажоване, директне, оне су искрени излив беса и потребе за супротстављањем, за великим НЕ репресији над женом као неравноправним чиниоцем неправедног друштва, неправедног за сваког и у сваком погледу.
Жена Марине Радовановић, јунакиња и антијунакиња, протагониста и антагониста, без обзира на околности и неравноправне битке, постаје хероина савременог доба. Баханткиња која силовито кида месо постојећег и трулог, црвљивог, и са којом у исто време манипулишу више силе, спутавајући правила и подразумевани односи. Тарантиновска осветница нема савезнике, али има нешто далеко убојитије, има речи: /Анализирам / И волим / Упијам / Узимам / Имитирам / Тучем / Тучем те / Док не забридиш и прокрвариш / Као и ја за тобом / Адаме / (из песме „Менструала“).“ Тренутно је у припреми Маринина друга збирка Виа Долороса.
Преузмите андроид апликацију.
