Азербејџанска државна нафтна компанија (СОКАР) заинтересована је за преузимање већинског пакета акција Нафтне индустрије Србије и у вези са тим у контакту је како са Владом Србије, тако и са већинским власником НИС, руском државном компанијом Гаспромњефт, сазнаје Демостат.
После почетка руске војне интервенције у Украјини, Москва се нашла под ударом економских санкција западних земаља, укључујући и оних које се односе на трговину енергентима. То изазива бојазан да ће се НИС суочити са проблемом снабдевања своје рафинерије у Панчеву сировом нафтом преко територије Европске уније (ЕУ).
Унија је забранила продају и транспорт „црног злата“ на својој територији компанијама у трећим земљама чији је већински власник руски капитал. Баш такав случај је са компанијом НИС у којој руски државни гигант Гаспромњефт поседује 51 одсто акција, док је мањински пакет у рукама Владе Србије.
Међутим, пре неколико дана појавиле су се информације да је ЕУ, ипак, одлучила да изузме Србију из тих санкција руским компанијама, што значи да би НИС и даље могао редовно да се снабдева нафтом и нормално послује.
Власт у Србији има могућност да национализује НИС и тако га врати у руке државе. Сасвим је јасно да Београду тако нешто неће пасти на памет, јер би то значило не само кварење дипломатских односа са Москвом, већ би српске потрошаче оставило и без гаса од кога зависе готово у потпуности.
Постоји и опција да држава Србија откупи већински пакет акција од Гаспромњефта. За тако нешто би требало издвојити огромну суму новца и тешко је поверовати да би се актуелна власт која се труди да што мање троши буџетска средства определила за такав корак.
Сходно томе, ако би већ морало да дође до мењања својинских односа у компанији НИС најбоља варијанта по Владу Србије би била да нека друга страна компанија већински пакет преузме од Гаспромњефта.
Извор Демостата истиче да би у случају да до такве ситуације мора да дође и Москви одговарало да СОКАР откупи акције које у компанији НИС поседује Гаспромњефт.
Азербејџан и Русија имају веома добре дипломатске односе. Такође, СОКАР остварује веома плодну сарадњу са руским нафтним и гасним компанијама.
Ако би Гаспромњефт продао НИС азербејџанској компанији, то би на другој страни могао да компензује кроз пословне аранжмане које остварује са СОКАР-ом, објашњава саговорник Демостата.
Према његовим речима, прелазак НИС у руке СОКАР би био „згодан“ и за западне земље.
Компанија СОКАР, чије је седиште у Баакуу, једна је од највећих у свету за производњу фосилних горива. Компанија поред нафте експлоатише и гас како на копну тако и у делу Каспијског језера које припада Азербејџану.
У тој земљи у свом власништву поседује две нафтне рафинерије и гасно постројење. Поседује и ланац бензинских пумпи у Азербејџану, Грузији, Украјини, Румунији и Швајцарској и запошљава око 61.000 радника.
Компанија СОКАР је највећи деоничар са уделом од 58 одсто у Трансанадолијском гасоводу (ТАНАП) и има 20 одсто власништва у Трансјадранском нафтоводу.
Telekom za maj sprema evroobveznice, prva emisija 500 miliona evra
Преузмите андроид апликацију.
