Рат у Украјини и економске санкције које су уследиле изазваће далеко веће поремећаје у европској економији и на тржишту него претходне кризе као што је пандемија корона вируса, кажу економисти.
У светлу руског напада на Украјину, европски лидери су убрзали планове за смањење своје превелике зависности од руске енергије. Европски парламент је у четвртак позвао на увођење хитног и потпуног ембарга на руску нафту, угаљ, нуклеарно гориво и гас.
Међутим, овај агресивни заокрет има цену за европску економију – погураће ионако високу инфлацију до рекордних нивоа и прети да поткопа опоравак производње започет прошле године када су привреде настојале да поново изађу из пандемије ковид-19, пише ЦНБЦ.
Шеф за глобална макро истраживања у ИНГ банци, Карстен Брзески, истиче да је Европа због рата посебно изложена ризику од губитка конкурентности на међународном тржишту.
„За Стари континент, рат је много већи изазов него што је пандемија икада била. Не говорим само о безбедносној и одбрамбеној политици, већ пре свега о целокупној економији“, наводи Брзески.
Каже да се еврозона сада суочава са лошом страном свог фундаменталног економског модела, као економија оријентисана на извоз с великом индустријском кичмом и високом зависношћу од увоза енергије.
Након што је уживала у бенефитима од глобализације и међународне поделе рада последњих деценија, еврозона сада мора да појача своју зелену транзицију и напоре за енергетском аутономијом, а да истовремено повећава потрошњу на одбрану, дигитализацију и образовање. Брзески сматра да је то изазов који „може и мора да успе“.
„Уколико и када то успе, Европа би требало да буде добро позиционирана. Али притисак на финансије и приходе домаћинстава ће остати огроман док год до тога не дође. Корпоративни профити ће, у међувремену, остати високи“, оцењује он.
Додаје да се Европа, истовремено, суочава са хуманитарном кризом и важном економском транзицијом.
“Рат се одвија у “житници“ Европе, кључном подручју производње житарица и кукуруза. Цене хране ће порасти на ниво без преседана. Раст инфлације у развијеним економијама могао би да постане питање “живота и смрти“ за привреде у развоју”, наводи Брзеси.
По његовом мишљењу, финансијска тржишта су „обманута” покушајима да се ојачају европске акције, јер, како каже, “тренутно нема повратка било каквој врсти нормалности било које врсте”.
И други економисти сматрају да ће ови тектонски поремећаји за европску, али и глобалну економију, извршити додатни притисак на централне банке и владе које се налазе између „чекића и наковња“ жонглирајући између инфлације и фискалне одрживости.
Француска банка БНП Париба процењује у најновијој анализи да ће убрзање реализације циљева декарбонизације, раст државне потрошње и дугова, све веће спутавање глобализације и већи инфлаторни притисци бити трајни проблем.
„То представља за централне банке изазовније окружење у којем треба да воде монетарну политику и одржавају инфлацију у циљаном распону, и не само да умањује њихову способност да се посвете одређеном путу политике, већ чини вероватнијим грешке у доношењу одлука о политици”, каже Спирос Андреопулос, виши економиста у БНП Париба.
Он такође напомиње да ће повећање каматних стопа с циљем обуздавања инфлације на крају отежати живот фискалним властима.
„Иако ово није тренутни проблем, не само зато што су владе генерално продужиле просечан рок доспећа њиховог дуга из година са ниским каматним стопама, амбијент са вишим каматним стопама може променити и фискални рачун. Зато би на крају, проблем одрживост дуга могао поново да се исплива на површину“, оцењује Андреопулос.
Ниска инфлација у скорашњој историји еврозоне значи да Европска централна банка никада није била приморана да бира између фискалне одрживости и праћења својих инфлационих циљева, јер је ниска инфлација захтевала прилагодљиву монетарну политику која је помогла фискалној одрживости.
„Политички, ЕЦБ је била у позицији да на убедљив начин, по нашем мишљењу, одбаци оптужбе да је помагала владама истичући у први план ниске стопе инфлације. Овог пута, ЕЦБ мора да пооштри политику како би обуздала инфлацију у светлу даљег повећања јавног дуга, наслеђа пандемије и континуираног притиска на државне касе“, закључује Андреопулос.
Преузмите андроид апликацију.
