Музеј жртава геноцида и Филмски центар Србије (ФЦС) потписали су данас Протокол о сарадњи који омогућује ауторима који се баве историјским и другим темама да лако дођу до правих и прецизних података битних за стварање њихових филмова.
Протокол су потписали директори Музеја жртава геноцида Дејан Ристић и ФЦС-а Гордан Матић, који је истакао да ће сада Музеј „дати своје људе, русурсе, материјале и архиве свима који праве филмове да провере податке који их интересују“.
Приликом потписивања документа у седишту ФЦС-а, Матић је приметио да је раније било „неких мало мање добрих искустава на неким пројектима где су аутори направили неке грешке, не из лоше намере, него зато што су превидели неке ствари о сопственој историји“.
Он је подсетио на „одговорност коју сваки (филмски) аутор који се бави историјским догађајима преузима на себе“.
Ристић је потписивање протокола оценио као значајан догађај зато што две националне установе показују жељу да сарађују на добробит националне кинематографије и очувања достојанственог сећања на жртве геноцида почињеног над Србима, Јеврејима и Ромима у Другом светском рату у Југославији.
Подсетивши да је Музеј је реализовао низ документарних филмова и да ради увелико са нашим истакнутим редитељима који се баве одређеним историјским темама као што су Лордан Зафрановић и Горан Радовановић, Ристић је рекао да је драгоцено што све већи број наших и иностраних филмских стваралаца консултује грађу Музеја и његове стручњаке.
Према његовим речима, Протокол ће брзо резултовати веома конкретним позитивним последицама пошто ће филмски ствараоци у још већој мери користити фондове Музеја, који располаже са око 200.000 јединица, као јединствена установа тог типа у Југоисточној Европи.
„Сматрамо да је важно да нашим и иностраним филмским ствараоцима омогућимо потпуни увид и коришћење пребогате збирке архивског, библиотечног, музејског, документарног и фото материјал којима располаже Србија и ниједна друга држава у југоисточној Европи“, нагласио је Ристић.
Директор Музеја жртава геноцида је упозорио да се „дешвало у прошлости да се одређене историјске теме у кинематографији обрађују на уметнички начин али не следећи у потпуности историјске чињенице, што је умело да узнемири јавност и изазове одређену дозу негодовања“.
„Циљ документа и сарадње је да се спрече такви случајеви и да сви који имају потребу приликом реализације својих остварења дођу у директну комуникацију са прворазредном грађом на најједноставнији могући начин. Верујемо да ће то додатно појачати квалитет филмских остварења“, рекао је Ристић.
Преузмите андроид апликацију.
