Изложба Дуње Брановачки биће отворенa 11. априла у Ликовном салону Културног центра Новог Сада и уз прописане мере заштите моћи ће да се погледа до 2. маја.
У моментима несигурности и тескобе, усмеравамо поглед ка унутрашњости свога бића, откривајући у том простору симболе и слике које нас покрећу. Ко смо ми, шта је оно што нам је важно, где су струне нашег срца?
Земља, семе, хлеб, крв, кост, око, додир, покрет, ритам, маска, плес. Покрет постаје ритуал у коме себе увек изнова откривамо, а ово откривање истовремено је дивно и страшно. Унутар јасно дефинисаних граница и правила плесних ритуала, имамо могућност да будемо слободни.
Свести танго само на идеју тужне мисли која (се) плеше значи озбиљно потценити овај плес. Плешемо оно што је у нама, најискреније могуће у датом тренутку.
То може бити туга и меланхолија, бол, носталгија за сивим уличицама у сумрак у граду који никада нисмо посетили, али такође и радост због поновног сусрета, нежност или бес. Оно што јесмо, стално се мења. У складу са тим, мења се и начин на који плешемо.
Ова изложба посвећена је плесним моментима у којима сам спознала нешто о себи, и плесним партнерима који су ми то омогућили.
Дуња Брановачки (1985, Сента) основне и мастер студије је завршила на Академији уметности у Новом Саду. У својим радовима проучава стварна и измишљена чудовишта, природу, збирке, маске, визуелне листе и кабинете чудеса. Члан је УПИДИВ-а и СУЛУВ-а.
Predavanje Muharema Bazdulja 13. aprila na jutjub kanalu KCNS
Преузмите андроид апликацију.
