Француска уз Немачку представља један од два „потпорна стуба“ Европске уније, тако да се наредни председнички избори у земљи „Галских петлова“ очекују са посебном пажњом.
Нема сумње да тај избори процес представља један од најзначајнијих политичких догађаја у Европи. И да којим случајем није дошло до избијања тог несрећног рата у Украјини, светски медији би брујали о дешавањима у Француској. Овако, као и многим другим случајевима, важна глобална политички дешавања, па и председнички избори у Француској, остали су у сенци ратних дешавања на истоку Европе.
Већ сада је јасно да ће рат у Украјини оставити епохалне последице по међународне односе, светску економију, али и на политичке процесе у појединим земљама. Директно то можемо да видимо на примеру земаља у којима се одржавају изборни процеси, попут Француске или Србије, а које је одјек рата у Украјини у значајној мери маргинализовао.
Што се тиче Француске, већина аналитичара уједињена је у ставу да овакве кризне ситуације више иду на руку власти него опозицији.
Самим тим, очекује се да би рату Украјини могао само да ојача позицију фаворита на изборима, а то је садашњи председник Емануел Макрон. Бирачи у време кризе желе сигурност. Зато, уз све објективне недостатке Макронове владавине, ипак је мало вероватно да ће се Французи пре определити за нешто ново и непознато него оно проверено.
Међутим, рат у Украјини ће свакако утицати на одређене политичке промене у Француској. Тачније, можда неће подстаћи промену садашње власти, али ће натерати председника Макрона, да мења своју спољнополитичку агенду. Макрон је увек припадао кругу „евроунитариста“ и као кључни циљ своје политике видео је трансформацију ЕУ ка федералној или конфедералној заједници држава. Односно, желео је стварање ЕУ са јединственом спољном и одбрамбеном политиком.
Идеја, о „Европи у три брзине“, откривала је његову намеру да се на чврсто повезане земље западне Европе, које би представљале језгро ЕУ, надовежу са њима слабије интегрисане државе источне Европе.
Док би у посебном кругу биле оне земље које још доста треба да раде на економским и демократским реформама, како би постале део јединственог европског политичког, економског и безбедносног простора. У том трећем кругу нашле би се Русија, Турска и балканске земље. Суштински, Макронов план се сводио на етапно уједињавање Европе и то у најширем смислу, од Атлантика до Владивостока.
Међутим, та идеја сада, с обзиром на рат у Украјни, делује потпуно депласирано. Русија, на коју је Макрон рачунао као не само географски већ и политички европску државу, гурнута је према Азији и тешко да ће се политички поново окренути Западу. Самим тим, идеја о уједињеној Европи у најширем смислу мораће трпети кардиналне промене.
Такође, јединствена европска спољна и безбедносна политика делују као нешто тешко оствариво у догледној будућности.
Руска војна акција у Украјини европске државе чврсто је везала за САД и НАТО. Макронова процена из 2019. године да је НАТО-о „клинички мртав“ ипак се показала као погрешна. Изгледа да се та војна алијанса не само „вратила из мртвих“, него је свака прича о сврсисходности њеног постојање постала излишна. Како сад ствари стоје, САД су ојачале кохезију унутар те западне алијансе, тако да ће идеја о формирању посебних европских оружаних снага, за шта се Макрон залаже, бити тешко изводљива.
Макрону ће рат на истоку Европе вероватно помоћи да победи на предстојећим председничким изборима, али ће га и натерати да мења или прилагођава своју спољнополитичку агенду.
У сваком случају, уколико добије шансу да још пет година управља Француском, биће под притиском да оствари неке значајније резултате.
Околности глобалних превирања нису нешто што ће му олакшати посао, али свакако да му неће ускратити шансу да се наметне као нови европски лидер. И то не само у маркентишком смислу, како је то било до сада, већ и по делима која би могла имати историјски карактер. За почетак мораће да представи своје редефинисане, али и даље амбициозне, циљеве на спољнополитичком плану. Након тога време ће учинити своје, показаће имали ли Макрон капацитета за велика постигнућа.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
