Слепи миш мали потковичар (Rhinolophus hipposideros) откривен је крајем марта у познатом пећинском склоништу на периферији Вршца, први пут на територији Војводине, саопштио је данас Природњачки музеј у Београду.
Током редовног прегледа познатог пећинског склоништа на периферији Вршца, по први пут забележена два одрасла мужјака слепог миша мали потковичар, што је уједно и први налаз у Војводини, где је до сада познато познато 25 врста слепих мишева, од укупно 31 на тероторији Србије.
Јединке малог потоковичара регистровали су кустос-саветник збирки сисара Природњачког музеја у Београду др Милан Пауновић и чувар природе ЈП „2. октобар“ из Вршца Миливој Вучановић, које се стара о Пределу изузетних одлика „Вршачке планине“.
Мали потковичар до сада није налажен у целој Војводини и перипанонским деловима средишње Србије, а присутан је у побрђу и планинским крајевима јужно од Саве и Дунава.
Појединачне јединке те врсте зимују у подземним склоништима, пре свега у пећинама и јамама, а током лета своје мале породичне колоније, које чине 15 до 30 женки са младунцима, формирају у напуштеним колибама, зградама и топлијим поткапинама.
Највеће зимовалиште те врсте слепих мишева у Србији је Рајкова пећина код Мајданпека где је бележено просечно преко 300 јединки.
Први налаз врсте мали потковичар, као и недавни налази средоземног потковичара Рхинолопхус еурyале у околини Вршца, последица је пре свега близине обронака јужних Карпата у суседној Румунији и североисточној Србији где живе припадници тих врста, али и постојања јединог погодног склоништа пећинског типа које се у целој Војводини налази само на Вршачким планинама.
Мониторинг слепих мишева у Србији Природњачки музеј обавља у оквиру пројекта „Еколошка мрежа Србије“ чији је носилац Биолошки факултет Универзитета у Београду.
U novosadskim parkovima živi preko 100 vrsta ptica i drugih životinja
Преузмите андроид апликацију.
