Шетајући Тргом слободе у Новом Саду, сигурно сте много пута зауставили поглед на детаљима импозантне фасаде Градске куће, која су дело вајара Јулија Анике.
Ово здање неоренесансног стила, саграђено је 1895. године по пројекту мађарског архитекте Ђерђа Молнара, а на врху свог торња крије занимљив детаљ, непознат многим Новосађанима.
У питању је звоно Матилда, које доноси интересантну причу.
Након добијања статуса слободног краљевског града 1748. године, Нови Сад у то време није имао стално седиште градске власти. Нешто више од деценију након Буне, у којој је 1849. године Нови Сад претрпео разор, а касније је обновљен, тадашњи градоначелник Светозар Милетић предложио је да се седиште градске власти подигне на месту данашње Матице српске, односно на Тргу Марије Трандафил. У наредне две деценије навирали су и други предлози, те је Градска кућа напослетку изграђена на Тргу слободе и од тада привлачи погледе бројних посетилаца града. Здање раскошне фасаде садржи високи торањ на чијем врху се налази звоно Матилда које је у 19. веку имало веома значајну улогу.
Како је Матилда упозоравала Новосађане?
Многи Новосађани, ипак, не знају која је заправо била функција овог звона.
Оно се оглашавало у случају пожара, а на врх Градске куће пренето је са Ватрогасног дома где је имало исту улогу од 1880. године.
Зашто назив Матилда?
Звоно је добило име по добротворки која га је поклонила ватрогасном друштву, а занимљиво је и то како је звоно упозоравало на пожар. Наиме, на самом балкону торња, поред звона, стајала су два стражара и у сменама мотрила дању и ноћу на Нови Сад.
Уколико би се негде у граду појавио пожар, стражари су кратким сигналима обавештавали ватрогасце и грађане у којем делу града букти ватра и то на следећи начин: број удараца у звоно означавао је број градске четврти у којој је избио пожар, што је олакшавало рад ватрогасцима.
Поред тога, Матилда је свакодневно звонила ујутру у 5 часова како би означила почетак, али и крај пијачног дана (у подне). Такође, ово звоно је дугим сигналима јављало о смрти градских чиновника или ватрогасаца.
Матилда је своју дужност „обављала“ све до 1900. године, када је игром случаја ово звоно напукло. Касније је замењено звоном са амблемом Светог Флоријана, заштитника ватрогасаца, а то звоно је своју улогу имало све до краја Другог светског рата, када је, захваљујући напретку технологије 20. века, престала потреба за оваквим видом упозоравања на опасност у граду.
Преузмите андроид апликацију.