Смедеревска железара, којом управља кинеска „Хбис група”, од 1. априла ће моћи да извози око 30 одсто више топлог ваљаног челика у Европску унију, него до сада, зато што је Русији и Белорусији ускраћена та могућност.
Тако би наша челичана, коју не заобилази ниједан глобални трговински рат, могла да извуче корист од украјинске кризе, под условом да има довољно сировина и енергената за производњу.
Мало ко је обратио пажњу на реченицу председника Србије Александра Вучића да је кокс за нашу челичану кренуо из украјинске луке и да појма немамо где се он налази. Србија из Украјине увози руду гвожђа у вредности од 100 милиона евра, коју у својој производњи користи „Железара Смедерево”. Руду гвожђа, у нешто мањем обиму, увозимо и из Русије.
Слободан Аћимовић, професор Економског факултета, каже да је одлука ЕУ да повећа квоте за увоз одређених производа од челика из Србије позитивна за нашу производњу. Он верује да ће смедеревска челичана то моћи да испуни.
– Цео свет има проблем у ланцима снабдевања и повећани су улазни трошкови, пре свега кокса, за сваку челичану. Сигуран сам да наша железара може да буде конкурентнија у односу на било коју другу европску. Пре свега зато што може по нижим ценама да набави гвожђе из Кине. Осим тога и цена рада је нижа у Србији него у ЕУ. Зато верујем да ће смедеревска железара искористити ову могућност да повећа извоз у Европу – наводи Аћимовић.
Међутим, наш саговорник скреће пажњу на то да су челници Кине изјавили да треба водити рачуна о томе да неке санкције које су уперене против руских фирми могу да погоде и поједине кинеске компаније, а у ланцима снабдевања су сви повезани. То је према његовом мишљењу много већи потенцијални проблем. Јер ако се деси да руске нафтне компаније код нас „Гаспромњефт” и „Лукоил” буду погођене санкцијама поставља се питање одакле ће смедеревска челичана да набавља нафту.
– Нема тог ланца снабдевања који сада није прекинут, а најмање да је поскупео. Много је битно да се у том погађању санкцијама руских фирми не погоде и кинеске. То може да изазове многоструко шире последице – напомиње Аћимовић.
У четвртом кругу санкција против Русије, ЕУ је забранила увоз руских производа од челика у вредности од 3,3 милијарде евра. Пошто седам одсто светског извоза челика долази из Русије јасно је било да се тај губитак мора надокнадити. Русија је у првом тромесечју ове године могла да извезе у ЕУ 407.786 тона топло ваљаног челика, али према одлуци Европске комисије продаја на европском тржишту јој је забрањена до 31. марта 2034. године. Уз то она је извозила око 400.000 тона других врста производа од челика, за које важи забрана. Док је Белорусија за коју такође важи забрана извоза на европском тржишту пласирала око 150.000 тона производа од челика.
На уштрб тога осталим земљама, па и Србији, повећане су квоте за извоз. Тако ће Србија, која је на европском тржишту продавала 117.000 тона топло ваљаног челика од 1. априла бити омогућено да извезе 151.443 тоне, али ће се те количине повећавати до 31. марта 2024., а највећа вредност биће у 2023. Када ће српска челичана моћи да пласира 162.431 тону.
Квоте за остале производе од челика, које такође извозимо у ЕУ су незнатно повећане. На пример од 1. априла ћемо моћи да извеземо 300 тона више него у првом кварталу хладно ваљаног челика, односно 37.693 тоне, а највећа вредност током двогодишњег периода ће бити 40.428 тона. Када је реч о белом лиму Србија има квоту 20.157 тона, а од следећег месеца јој следи повећање од 224 тоне.
Увођење квота 2019. утицало је на смањење производње челика у Смедереву. Према подацима Светске асоцијације за челик, прве године производња је била тек незнатно мања него претходне 2018. и пала је са 1,97 на 1,92 милиона тона. Међутим, следеће 2020. производња челика пала је на 1,5 милиона тона. То је делимично била и последица смањења економске активности, због пандемије вируса корона. „Хбис”, који је наш највећи извозник, прошле године је извезла челик у вредности од 752,7 милиона евра.
Преузмите андроид апликацију.
