Не постоји једноставан одговор на много пута постављано питање и пре рата у Украјини – да ли ће цене некретнина наставити да расту и код нас и у региону, посебно с обзиром на то да смо и током короне, у претходне две године, имали велики скок цена станова.
Тржиште некретнина је показало изненађујућу отпорност на кризу, па се зато сусрећемо са енормним скоком цена на тржишту непокретности, како глобално, тако и локално, у Србији.
У Сједињеним Америчким Државама и у Европској унији, у трећем кварталу прошле године у односу на исти 2020, забележен је раст цена. У Чешкој за 22 посто, у Естонији и Холандији за 17. У нашој земљи промет станова порастао је за чак 28 посто у прошлој у односу на рекордну 2020. годину – 6,1 милијарда евра је прометована на тржишту непокретности у Србији у току 2021. године.
Зато није лако одговорити какве су тенденције и перспектива оваквих трендова. Можемо само анализирати неке од фактора који утичу на то, а то је можда и пут за проналажење одговора, каже проф. Дејан Молнар.
„На првом месту то је инфлација. Видимо да се и овим догађајима сада у Украјини поново подгрева и подстиче раст цена свих добара и услуга, пре свега енергената, хране, али и оних производа који се користе у грађевинској индустрији што ће се прелити, макар испочетка, на пораст цена на тржишту непокретности“, наводи Молнар.
Са друге стране, инфлација ће деловати на грађане, јер ће имати све мање средстава за потрошњу, а то ће, пак, водити у неку нестабилност, можда и у мању тражњу за становима, односно непокретностима.
„То је непредвидиво! Чињеница је да је данас тражња и даље већа од понуде, посебно станова, и зато ми имамо тако високе цене. Пандемија је и пре рата у Украјини донела са собом раст цена, грађевинског материјала, рецимо, за чак 70 посто, чему је узрок огромно давање монетарних стимуланса за очување радних места у свету, а то је само један од разлога. Шеснаест и по хиљада милијарди директне помоћи је пласирано у свету. То је оно што Србија произведе за 300 година“, каже проф. Молнар.
„Када цене расту сви журимо да купимо“
Додаје да су на раст цена утицали и прекиди ланаца снабдевања, а све то доводи до веће тражње, за шта се понуда није на време припремила нити се томе прилагодила. Питање је и како ће пандемија, која није престала, деловати у наредном периоду, иако је сада фокус на Украјини.
„Ако заиста дође до неког драматичног пада економске активности, пораста незапослености, онда се можда заиста може очекивати да људи не буду више у могућности да финансирају куповину непокретности и да то онда евентуално обори тражњу“, каже Молнар.
Професор Дејан Молнар такође скреће пажњу да је важно напоменути и да на то тржиште и те како утичу очекивања.
Када цене расту, сви ми журимо да купимо, док још више није поскупело, каже проф. Молнар, и тако се додатно подгрева тражња.
„С друге стране, ако у неком моменту дође до пада цена, онда ће понуђачи кренути да продају што више да би ухватили задњи воз док цене не крену да падају и онда се понуда повећава, а тражња би могла мало да спласне те би тако дошло до неког уравнотежења. Међутим, то је већ домен теорије. У реалности, ја не могу прецизно да одговорим зато што је то заиста непредвидиво, а одговор немају ни аналитичари који се у Европи и свету искључиво баве тим питањем“, поручује Молнар.
„Једино је недвосмислено да ће на то утицати инфлација, каматне стопе на хипотекарне и стамбене кредите, ток пандемије, и још једна важна ствар – однос кирије и месечног ануитета за рату кредита. У зависности од кретања та четири фактора и њихове интеракције, заправо би зависило оно што ће се догодити“, додаје он.
Преузмите андроид апликацију.
