Олимпијада у Атини 2004, донела је велики број питања о стању грчких финансија и проблемима јавног дуга.
Иако су радови завршени на време и инфраструктура значајно унапређена, ПАСОК се нашао у озбиљним проблемима да оправда све већи број неопходних реформи и лошег стања финансија.
Јоргос Папандреу (син Андреаса Папандреуа), замењен је Костасом Караманлисом (синовцем Константина Караманлиса), а Нова Демократија је морала да се ухвати у коштац са мањком радних места и све већим растом јавног дуга.
Током избора 2007, Нова Демократија остаје на власти, али после серије неуспелих покушаја да се друштво покрене из стагнације, убиства атинског тинејџера од стране полиције јануара 2008, те првих озбиљнијих демонстрација и рецесије на видику, ПАСОК се враћа на чело грчке политичке сцене октобра 2009. Премијер је поново постао Јоргос Папандреу.
Врло брзо се показало да је стање финансија било врло лоше.
Грчка се нашла у озбиљним политичким и економским проблемима. Делегације ЕУ и ММФ су марта и априла 2010, донеле пакет мера о помоћи грчкој економији. Ипак, незадовољни отпуштањима у јавном сектору, приватизацијама, повећавањем пореза и смањењем плата левичари су покренули демонстрације у Солуну и Атини.
Током 2011, неколико пута је долазило до озбиљних сукоба са полицијом. Пападреуова влада била је на ивици опстанка. У наредним месецима политичке кризе, преговорима са кредиторима из ЕУ, ММФ, сталним демонстрацијама, најпре је пала Папандреуова влада, а потом су два пута одржани и парламентарни избори током прве половине 2012.
Појава радикалне левице Сиризе и Златне зоре екстремне деснице, донела је нове политичке факторе у Грчкој.
Осим Нове Демократије као конзервативне странке са стабилним процентом око 30 процената гласова, нове странке ослоњене на демагогију, анти ЕУ и антимигрантски став добијају истакнутије место. ПАСОК је постепено губио своје место водеће странке на левици.
У коалицији Нове Демократије и Пасока Антонис Самарас је током 2013-2014 покушавао да смири политичке страсти и да стабилизује економију и стање јавног дуга. Сириза и Златна зора су у тим моментима добијале значајан замах опструкцијама и неретким позивањем на демонстрације. На изборима јануара 2015, Сириза је однела победу, а Алексис Ципрас је постао премијер.
Ципрасове идеје да редефинише однос Грчке према страним повериоцима, наилазио је на озбиљне потешкоће.
Крајем јуна 2015, Грчка фактички више није могла да отплаћује дугове, а нова помоћ је била стопирана. Ципрасов референдум о новом финансијском задуживању имао је за основу одбијање споразума, а изгласавање је требало да ојача његову позицију у преговорима. Током јула и августа вршени су преговори о новом пакету помоћи у коме је Немачка посебно била инволвирана.
Драконске мере које су предлагане да би се завео ред у грчким финансијама, додатно су бринуле грађане који су годинама били под притиском повећавања пореза и смањења плата. У септембру 2015, Сириза поново добија изборе, а Ципрас нови мандат. До 2018. преовладавају питања односа са Турском, мигрантске кризе, али и односа са Македонијом (Преспански споразум).
Финансије су унеколико поправљене, а забележен је и раст БДП, незапосленост смањена.
Радикални левичари су били приморани на попуштање својих захтева и на пакт са неолибералним идејама из ЕУ. Гласање о Преспанском споразуму претворило се у питање националног поноса и части за велики број конзервативно опредељених Грка. Уједно било је јасно да Ципрасова влада нема више политички потенцијал, што се показало почетком 2019.
На новим изборима Нова Демократија је освојила 40 процената гласова, Сириза мање од 30, а Пасок фактички више није био важна политичка странка. Златна зора доживела је потпуни неуспех. Киријакос Мицотакис (син Константина Мицотакиса) који је био лидер Нове Демократије од 2016, постао је премијер.
Кључна идеја је била да убрзано појача раст БДП, смање тензије у односима са Турском, и додатно смањи јавни дуг.
Пандемија Корона вируса од марта 2020, пред Грчку као и друге европске земље наметнуо је нова тешка политичка и економска питања. Постепено излажење из економске кризе планирано је за 2021.
Два века модерне грчке државности остају у сенци свих ових дешавања.
Суочени са озбиљним проблемима на политичкој и економској равни дневни догађаји су престизали један други. Однос са Турском, током лета и јесени 2021, био је тежак због питања Кипра.
Као и код других балканских народа питање историјског наслеђа и идентитета често су била између употребе и злоупотребе у свакодневној политици. Однос према ЕУ, посебно Немачкој посебно је био у тој категорији. Место Грчке у ЕУ и НАТО суштински није доведено у питање.
Поносна на историју, свесна значаја и места у европској историји, православна, динамичне и бурне политике, медитеранска и балканска Грчка улази у ново раздобље европске и глобалне историје.
Догађаји у Украјини подсећају колико су нестални и непредвидиви путеви политике када се укрсте са историјским сећањем. Као што свако ново време, тражи нове одговоре…
(крај)
Аутор: Проф. др Горан Васин
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Горана Васина можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
