Прочитајте најзанимљивије догађаје који су се одиграли на данашњи дан.
1544 – Рођен је италијански песник Торквато Тасо, аутор епа „Ослобођени Јерусалим“ који се сматра једним од најрепрезентативнијих дела италијанске књижевности. Био је узор романтичарима, а његова поезија инспирисала је и Гетеа и Бајрона. Неки његови сонети били су посвећени Дубровчанки Цвијети Зузорић.
1885 – Рођен је Енглез Малколм Кемпбел, који је између 1924. и 1935. девет пута обарао светски рекорд у брзини вожње аутомобилом, а између 1937. и 1939. трипут у вожњи чамцем. Постао је 1935. први човек који је аутомобилом „Плава птица“ возио брже од 300 миља на час (483 километра).
1911 – Рођен је сер Фицрој Маклејн, британски генерал, дипломата и писац, шеф савезничке мисије при Врховном штабу Народноослободилачке војске (НОВ) и Партизанских одреда Југославије (ПОЈ).
1913 – Велика Британија и Немачка су постигле споразум о границама афричких колонија Нигерије и Камеруна.
1917 – Британске трупе су заузеле Багдад у Првом светском рату.
1920 – Емир Фејсал проглашен је краљем независне Сирије.
1938 – Артур Сајс-Инкварт је постао аустријски канцелар уместо Курта фон Шушнига, а наредног дана Хитлерове трупе ушле су у Аустрију.
1941 – Конгрес САД изгласао је на предлог председника Рузвелта, Закон о зајму и најму, којим је Велика Британија добила неопходну војну помоћ у Другом светском рату. За спроводење закона предвиђено је седам милијарди долара.
1955 – Умро је британски микробиолог Александер Флеминг, који је 1928. из гљиве „Пеницилиум Нотатум“ изоловао први антибиотик – пеницилин. Нобелову награду за медицину поделио је 1945. с енглеским биохемичарем Чејнијем и аустралијским лекаром Флоријем који су његов изум први пут применили.
1973 – Хектор Кампора победио је на првим председничким изборима у Аргентини од 1965.
1974 – Умро је правник Милан Бартош, један од најистакнутијих југословенских стручњака за међународно јавно право, професор Правног факултета у Београду, секретар Српске академије наука и уметности.
1975 – У Лисабону је угушена побуна падобранских јединица против левичарске војне владе Португалије, а бивши председник генерал Антонио Рибеиро де Спинола је с групом официра побегао у Шпанију.
1981 – Под паролом „Косово – република“ у Приштини су избиле студентске демонстрације косовских Албанаца, које су у наредним недељама захватиле цело Косово. То је било први пут да су косовски Албанци масовно подржали идеју о независној косовској републици.
1985 – Михаил Сергејевич Горбачов изабран је за генералног секретара Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза. На тој функцији је наследио преминулог Константина Черњенка.
1985 – Египћани браћа Ал Фајед постали су већински власници лондонске робне куће „Хародс“.
1990 – Парламент Литваније прогласио је независност од Совјетског Савеза. То је била прва совјетска република која се издвојила из СССР-а.
1990 – Чилеански диктатор генерал Аугусто Пиноче после више од 16 година препустио је председнички положај Патрисију Елвину, али је задржао команду над Оружаним снагама.
1998 – Поред снажних протеста студената који су тражили политичке и привредне реформе, генерал Сухарто је почео свој седми мандат председника Индонезије.
1999 – Пошто је један београдски суд осудио тројицу новинара листа „Дневни телеграф“ на по пет месеци затвора, међународна организација за заштиту људских права „Хјуман рајтс воч“ је оценила ;да су напади власти СРЈ на слободу медија попримили алармантне размере.
2000 – У експлозији метана у руднику угља „Баракови“ у Украјини погинуо је 81 рудар.
2000 – Академик и адвокат Рикардо Лагос проглашен је за председника Чилеа, као други социјалиста на челу те државе, после Салвадора Аљендеа, убијеног у државном удару 1973.
2003 – Канадски судија Филип Кирш изабран је за председника првог сталног Међународног кривичног суда у Хагу, који ће бити надлежан за све злочине у свету. Оснивање суда подржало је близу 90 земаља, али не САД, Русија и Кина.
2003 – Врховни суд Јапана одбио је захтев 42 Кинеза за обештећење за присилни рад у Јапану током Другог светског рата, уз образложење да је то било давно.
2004 – У терористичким нападима на три железничке станице у Мадриду, 200 људи је погинуло, а више од 1.400 је рањено. На најмасовнијим демонстрацијама у историји те земље, против тероризма је протестовало ;више од осам милиона Шпанаца.
2005 – Сиријска војска је напустила северни Либан, чиме је окончано 29-годишње војно присуство Сирије у тој земљи.
2006 – Бивши председник Србије и СР Југославије Слободан Милошевић умро је у притвору Хашког трибунала у Схевенингену, где му се судило за ратне злочине. Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу.
2011 – Јапан је погодио разоран земљотрес магнитуде 8,9, са епицентром у Тихом океану који је изазвао снажан цунами, највећи у историји те острвске земље. Погинуле су 22.000 људи. Цунами и накнадни удари који су данима потресали тај део Јапана и област где је неколико нуклеарних централа, изазвали су нуклеарну кризу и висок степен радијације, посебно у тешко оштећеној централи „Фукушима“.
2014 – Парламент Крима је прогласио ;независност тог полуострва од Украјине, пет дана уочи референдума о припајању те територије Русији.
2016 – Умро је Драган Николић, југословенски и српски глумац. У богатој каријери играо је у 180 филмова и на телевизији, а његови најпознатији ликови су Џими Барка (Кад будем мртав и бео), Флојд (Национална класа), Прле (Отписани), Попај (Балкан Експрес), Влах-Алија (Бановић Страхиња), Урке (Последњи круг у Монци).
Преузмите андроид апликацију.
