Као највећу културну екстраваганцу икада видео га је Дејвид Боуви, а као стециште слободних људи Џон Кенеди.
Најчешће су га описивали као град који је осуђен да се вечно мења, а никад да буде. У њему је 175 музеја, више него кишних дана. Тамо се чувају сећања на људско лудили у циглама.
У њему се сударају архитектонски стилови, идеологија и филозофија. Место је сусрета река Хавел и Шпре. Има више од 960 мостова. Берлин је одлична идеја у свако доба године а ово су само фрагменти многобројних разлога за путовање у престоницу Немачке.
Сведок моћи, али и немоћи
Рајхстаг, зграда немачког парламента, много је више од грађевине. Може да послужи као уџбеник из историје, сведок поделе моћи, али и немоћи Немачке.
Био је паљен и решетан, освајан и заборављан. У Рајхстагу се заседало од 1894. до 1933, када је изгорео у подметнутом пожару за који је Хитлер окривио комунисте и после којег је укинуо сва грађанска права.
Нацистима није пало на памет да зграду обнављају, али без обзира на то Руси су је запосели као симбол освајања Немачке и на њу ставили совјетску заставу – симбол победе.
Главни град Немачке 1949. постаје Бон, а Рајхстаг је заборављен. Иако је педесетих почело реновирање, у годинама Хладног рата зграда је кориштена тек спорадично.
Тек када је 1990. испред ње проглашено поновно уједињење Немачке, кратко након пада Зида, почела је поново да се користи. Свој данашњи изглед и транспарентну куполу добио је 1999 (рад британских архитеката Fosters&partners).
Та купола не само да је савршен пример енергетске ефикасности него и диван симбол политичке транспарентности и демократије, до које је на крају ипак пронађен пут.
Посета Рајхстагу је бесплатна и – обавезна. Уживаћете у сунцу и дивном погледу на Берлин, окружени духовима совјетских војника, нациста, али и “обичних” грађана који су у разним приликама излазили пред Рајхстаг и показивали да су сложни.
Окрњени зуб помирења
Док шетате авенијом Курфирстендам, једном од највећих у Берлину, познатој по платанима и скупим дизајнерским радњама, немогуће је заобићи рушевину цркве за коју становници Берлина кажу да подсећа на окрњени зуб.
Та стара црква у неороманском стилу, саграђена крајем 19. века у част Вилхелма Првог, готово је сасвим уништена у току Другог светског рата, али поред ње је сазидана нова – са модерним торњем од челика, бетона и стакла, који се иако је тешко поверовати, врло добро уклопио са старом рушевином.
Стара црква једина је у окружењу донекле одолела бомбама у Другом светском рату.
Данас представља антиратни споменик помирењу, будући да у њој можете наћи три уметничка дела која симболишу помирење енглеског, руског и немачког народа – Стаљинградску Мадону, Богородицу из Волгограда и спомен-плочу посвећену протестантским мученицима које су убили нацисти.
Метафора за злочине
Тамо где је “линија смрти” у виду Берлинског зида некада делила град, данас се налази меморијал посвећен убијеним европским Јеврејима (Холокауст меморијал), сиви комплекс у апстрактном стилу и метафора за злочине над Јеврејима.
Иако је архитекта рекао да ни број ни облик блокова немају симболику, постоје разне интерпретације овог јединственог споменика, саставјљеног од 2711 правоугаоних цементних блокова.
Неки кажу да представља сивило нацистичког режима, а неки су приметили да блокова има исто колико и страница Талмуда.
Како год да схватитие, неминовно ћете осетити немоћ и очајање док ходате међу духовима небројених невино страдалих. Меморијал не приказује никаква имена нити бројеве јер се жртве не могу избројати.
Холокауст меморијал је незаобилазан за туристе али је псосебно важан за Немце. Представља још један доказ да су свесни своје историје, да не желе да сакривају нацистичка злодела него их напротив приказују у центру Берлина целом свету као знак покајања и као упозорење да се тако нешто не сме поновити.
Највећа отворена галерија на свету
Бетонски зид који је током скоро 30 година био физичка и идеолошка баријера између запада и истока данас је километар дуга галерија на отвореном која сведочи о историји, али и о томе какав је Берлин данас.
Да сте се само три деценије раније задесили на истом месту, један од хиљада војника који су мотрили на оне који покушавају да побегну у слободу вероватно би вас упуцао.
Највећу отворену галерију на свету не можете промашити чак и ако не планирате да је посетите. Зид уз реку Шпре осликало је више од стотину уметника из целог света, а иако су стилови различити, радовима је заједничко да носе поруке мира и толееранције.
Једна од најлепших је “Много малих људи који на много малих места ради много малих ствари може да промени свет”.
Од фамозног “социјалистичког пољупца” Леонида Брежњева и Ериха Хонекера, преко апстракција, графита и снажних порука, па до “смешних глава” Тјерија Ноара, ово је јединствена галерија заслужује да јој се посвети време приликом посете Берлину.
Симбол мира и заједништва
Симбол моћи некадашње Пруске, а данас симбол заједништва и мира, једина је преостала од капија Берлина.
Украшена је фигуром квадриге, четворопрега који вози богињу мира, и урађена је у неокласичном стилу. Квадригу је 1806. украла Наполеонова војска, али данас је опет на свом месту.
Док обилазите капију, упркос томе што ће вам прилазити продавци переца и (лажних) остатака берлинског зида, тешко ћете одолети осећају да се налазите на месту толиког броја историјских дођагаја: прославе поводом рушења Зида, новембра 1989, сусрета Хелмута Кола и источнонемачког премијера Ханса Модрова, нацистичке прославе Хитлерове победе и Регановог позива Горбачову да “отвори (ова) врата и сруши (овај) зид”.
Око капије окупљели и демонстранти коиј подржавају пријем избеглица у Немачку, а не тако давно, после напада на геј клуб у Орланду, капија је осветљена дугиним бојамаи око ње се скупило више од 130.000 људи.
Драгуљ из пруске круне
У барокним баштама или собама Шарлотенбурга лако је замислити пруску краљицу Софију Шарлоту како свира чембало или разговара на четири језика са филозофима, писцима и композиторима које је радо позивала у своју луксузну резитенцију.
Шарлотенбург, назван по самој краљици након њене смрти, једна је од знаменитости Берлна које се морају видети, јединствени доживљај путовања кроз време на луксузни пруски двор.
Док пролазите кроз гиздаве собе, ређају се драгуљи из пруских круна, царске ознаке, златни и сребрни есцајг и десетине нетакнутих сервиса за ручавање од најфинијег порцелана.
Посебну пажњу привлачи невероватна колекција украсних кутија за дуван које је сакупљао Фридрих Велики. Осим дворца, у комплексу се налазе и маузолеј Белведере, ново крило и неколико музеја.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
