На данашњи дан 1. марта 1855. године у свештеничкој породици у Чуругу рођен је Лазар Пачу, српски лекар, политичар и министар финансија Краљевине Србије.
Лазар Пачу је основну школу завршио у родном месту, а гимназију у Новом Саду. Након завршене гимназије одлази у Швајцарску на студије медицине и тамо упознаје Светозара Марковића, Васу Пелагића и будуће прваке Народне радикалне странке – Николу Пашића и Перу Тодоровића.
Упркос томе што је Лазар Пачу био један од најстрожих порезника у нашој историји, ипак остаће упамћен као најчувенији министар финансија, који је у чак три наврата био чувар српске државне касе. Иако по струци лекар, а не економиста успео је да од динара направи конвертибилну светску валуту, који је почетком 20. века вредео више од француског франка.
Родољубље Светозара Милетића.
Имајући у виду да је Србија била препрека Аустроугарској за економски продор ка Солуну, велика царевина се 1906. године упустила у економску битку – царински рат са нашом земљом. Међутим, иако је сва српска роба у том рату остајала без купца, спас Србије лежао је у успешном вођењу државних финансија које је водио управо др Пачу. Оштрим монетарним мерама, финансијском дисциплином али и зналачки вођеним преговорима успео је да уравнотежи буџет и врати поверење европских земаља, па је из царинског рата који је трајао до 1911. године Србија изашла још јача. Отворена су нова тржишта за нашу робу у Белгији, Немачкој, Француској, па чак и у Египту. Обрт спољне трговине повећан је за 100% и 1912. године износио је читавих 200 милиона динара у злату. Србији су тада нуђени кредити са свих страна, а привлачење страног капитала било је нешто што је министру финансија ишло за руком. Углавном је то био француски капитал, а резултат свега било је отварање Француско-српске, а потом и Прашке банке.
У том периоду настале су и бројне легенде о министру финансија којег је красило не само поштење, већ и тврдичлук, јер је у то време могао да каже и Николи Пашићу, али и самом краљу Петру I Карађорђевићу да ,,нема пара“.
Једном приликом краљ Петар I је код правичног и непоткупљивог др Лазе Пачуа послао личног секретара да на име краљеве плате унапред узме око 200.000 динара, међутим министар га је дочекао са киселим осмехом и одговорио да ,,не може“. Јер: ,,Уколико умре краљ, а смртан је као и сви ми, ко ће да намири тај новац? Зна се – Лаза. Осим тога, краљ може и да абдицира, натерају га политичари, и ко ће да плати његов дуг? Зна се, опет Лаза. Е брате мој, да мене не би болела глава, хајде ти лепо у кредитну задругу, знам те, поштен си, бићу ти сведок на меници, код њих узми 200.000. Овде не може и тачка“ Тако је и било, секретар се вратио необављеног посла, а краљ се ипак није наљутио.
О чувеном поштењу Лазара Пачуа, говорила је и његова супруга Ленка, која наводи да је након смрти његова целокупна имовина и заоставштина била само 60.000 динара. Иако је био на месту министра финансија Краљевине Србије и кроз његове руке је пролазило много новца, др Пачу није прибавио никакву новчану корист за себе или своју породицу. Гледао је да држава и друштво буду богати, верујући да у једном таквом систему човек и не мора бити богат.
Лазар Пачу је преминуо 1915. године, након што га је срце издало када је сазнао да је војни министар закључио зајам у Енглеској без његовог знања, а последње речи легенде српских финансија тада су биле: ,,Са нашом уставношћу је готово“.
Novosadski spomenici – Najznačajniji svedoci istorije u Novom Sadu (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
