Ето, усвојили смо бицикл као основно превозно средство и одмах су почели да нас пореде са Холандијом. Одмах су рекли како ми ту пратимо неке трендове, те желимо да имамо њихово градско уређење, њихов стандард и њихове навике… А да вам прво испричамо о половини 18. и почетку 19. века, те моменту када је Нови Сад био већи Амстердам од самога Амстердама?
Не толико позната историјска чињеница о нашем Граду јесте та да је управо овде код нас, у граду културе, отворена прва и последња јавна кућа за жене.
Ова култна установа радила је “пуном паром“ тридесетих година 19. века, у време када је, веровали ви или не, проституција у Новом Саду цветала!
“Кућа са мушком послугом“ налазила се у близини Хотела “Војводина“ у најужем центру Града и иако је била кратког века, те трајала само две године, за време њеног постојања записана су основна правила којих су се Новосађани морали придржавати.
Најосновније правило гласило је: “Мушкарцима је улаз изричито забрањен, осим ако не спадају у део послуге, односно забављача нежнијег пола!“
Иако је посао, комотно бисмо могли закључити, представљао тек откривени рудник злата, јер је већина новосадских дама, што тајно – што јавно, хрлила у “Кућу са мушком послугом“ како би се, ако ништа друго, са неким испричале, након две године пословања овај објекат је затворен под притиском власти.
Тадашњи прота Успенске цркве уложио је све своје напоре како би непрекидним жалбама указао на могућу пропаст друштва уколико нам овакви објекти постану део свакодневнице, на своју страну придобио је тадашњег шефа градске полиције Родољуба Маленчића који је на крају забранио рад мушке јавне куће.
Наш прелепи, културни и узвишени Град, некада је био Мека и Медина проституције.
Тих година је број бордела и проститутки растао вртоглавом брзином, а знало се и зашто – “Уз војску увек иду кафане и проститутке!“
Близина Петроварадинске тврђаве са великим бројем војника који су у паузама од својих неустрашивих позива тражили забаву која ће им разбистрити главу само је доприносила томе да се из дана у дан у наш Град досељавају “блуднице“ из разних делова света.
Иако су војници били одушевљени новопридошлим трендом, њихови команданти мучили су праве муке како би протерали ове неморалне жене, које су им како кажу, непрестано разбољевале војску.
Да, да… у то време венеричне болести биле су лако преносиве и веома честе, али је и поред ове чињенице 1893. године проституција у Новом Саду легализована и добила свој статут.
Међутим, краљ Александар је неколико месеци пред своју смрт 1934. године начинио једну од својих последњих, али и веома важних одлука, те је због искорењивања полних болести поново забранио овај вид забаве и учинио га нелегалним.
Овде можете прочитати још интересантних новосадских прича.
Како медицина у то време није довољно узнапредовала, венеричне болести биле су застрашујући непријатељи старих Новосађана. Међутим и поред свих страхова, није постојала ни једна јавна кућа која би била празна, те не би радила својим пуним потенцијалом.
Обично се у овим борделима налазило пет до шест девојака за забаву са којима би вече пролазило у смеху и певању, а завршавало се у задњим просторијама намењеним за приватан наставак дружења.
Постојале су јавне куће у које су одлазили сви, али постојале су и оне које су за госте примале искључиво Немце.
Тада је, иначе, немачким официрима било забрањено да се емотивно мешају са другим народима, али ни један статут никада није забранио одлазак у јавну кућу и чисту, недвосмислену, забаву са анимир дамама без емоција.
Данас једна од угледнијих улица, Дунавска улица, кроз своју историју била је много тога. Пре него што је постала културни драгуљ, каквом је данас знамо, важила је за место које окупља највеће новосадске панкере и бунтовнике, а уколико зађемо у још даљу историју, за место познато по јефтиним биртијама и лаким женама.
Неки од познатих бордела о којима се и данас проповеда су: “Код седам Шваба“, “Код црне четке“, “Код црвеног вола“ итд…
Дакле, Нови Сад је град у коме је некада врвело од бордела намењених мушкарцима, те у коме је настала прва мушка јавна кућа. Ипак, иако не тако често, необична либералност тог времена осликавала се и у постојању куплераја у који су долазили искључиво парови.
Његова власница била је Милка Офнер, а мало је познато да је због бизнис идеје неколико пута и хапшена, само што је због својих јаких веза и познанстава (људи који су вероватно били на функцијама, а уједно и њене најредовније муштерије) сваки пут врло брзо пуштана на слободу.
Тамна времена за наш Град су се некако природно, сама од себе, завршила. Иако су биле штићене статутом о легализовању проституције, те су законски једино жене смеле да буду власнице бордела, ово правило је важило само на папиру.
Оне су, заправо, иза сенке биле координиране мушкарцима који су управљали њима и њиховим животима, те користилии њихову немаштину и жељу за светлуцавим животом и бегом из беде.
Када је проституција поново забрањена број оваквих установа знатно се смањио. Знало се, дакако, да у тајним круговима и даље постоје локали са сумњивим намерама и услугама, али се о томе није говорило…
Данас, једва можемо и да замислимо атмосферу која је некада владала новосадским улицама… Шта мислите, да ли бисмо икада достигли титулу Европске престонице културе да краљ Александар није повукао неколико значајних потеза пред своју смрт?
Kako je nastala palata koja skoro čitav vek krasi centar Grada?
Преузмите андроид апликацију.
