Лане започета свеобухватна обнова Успенске цркве у Новом Саду постављањем оригиналне ограде из 1906. године око храма, настављена је прошле седмице уређењем порте, које ће по уговору трајати 120 дана.
Посао је поверен извођачу који је постављао ограду – „Гранит-лијешћу“ из Сремске Митровице, а финансира га у потпуности Град Нови Сад, са 23,2 милиона динара без ПДВ-а.
По речима настојатеља цркве Успења Пресвете Богородице протопрезвитера Жељка Латиновића, уређење порте обухвата поплочавање стаза око храма, као и око крста на северној страни, те на месту новог колског улаза у порту и будуће палионице свећа, одвођење атмосферских вода, реконструкцију и конзервацију надгробних плоча од којих ће неке бити измештене.
Саставни део радова у овој другој етапи обнове јесте и изградња палионице свећа на јужној страни порте с продавницом, малом оставом и тоалетом.
Ту се планира и мања чесма. Некадашње клупе и канделабри након поправке биће постављени на места предвиђена за то како би се задржао дух старог времена и чинили складну целину са оградом.
„У остатку порте биће зеленило. Биће најмање 11 стабала липа, ако буде могуће, гледаћемо да их буде и више. За сада знамо да са јужне стране остају четири липе. Једна ће бити засађена на место болесног стабла које се мора извадити, док се друга млада липа с јужне стране сели на северну због тога што се налази на простору будуће палионице свећа“, каже прота Латиновић
За одлагање дела надгробних плоча, чија рестаурација је поверена Заводу за заштиту споменика културе Града Новог Сада, предвиђен је простор код крста.
Прота Жељко објашњава да их је немогуће све ставити на фасаду попут оних које су тридесетих година уграђене у спољне зидове да се не би газиле. Испод неких међу њима нису више гробна места, а има и гробних места која су остала необележена.
Јужна врата храма, некада главни улаз у цркву, по речима оца Жељка, поново ће бити отворена.
Ту ће се налазити и рампа за људе с инвалидитетом. Због скучености простора, прибегло се другом решењу, тако да ће рампа бити уз спољни зид.
„Све ово је увертира и неопходно било предузети да би се могло приступити опсежним унутрашњим радовима“, објашњава свештеник.
„Услов за то је измештање палионице због које је зидно сликарство непрепознатљиво од наслага чађи, а да би она могла да буде премештена било је потребно прво оградити порту. Последњи пут зидно сликарство, иконостас, иконе и дуборез рестаурирани су пре нешто више од четири деценије. Неопходна је и реконструкција струјних инсталација, јер постоје три нивоа, при чему је све дотрајало и немамо прави увид у водове, што је опасно. И подне облоге треба обновити, које памте страдање у мађарској буни из 1849. Реч је о веома скупом подухвату за који пројекат припрема Покрајински завод за заштиту споменика културе.“
Успенска црква, један од три споменика културе од изузетног значаја у Новом Саду, доскора је била једина новосадска богомоља која није ограђена.
Без ограде и порте остала је због изградње Српског народног позоришта.
Пре тога, 1968. одузет јој је парохијски дом, који је 1975/76. срушен, што се десило три године касније и са оградом.
Она је са капијом, према записима, однета на депонију на Транџаменту, међутим, много година касније утврђено је да је завршила око куће извесне породице у Сремској Каменици.
Након тог сазнања уследили су преговори око враћања, који су на крају завршени позитивно по цркву.
Тој породици је направљена реплика ограде, а 12 метара аутентичних комада из 1906. рестаурирани и поново уграђени око цркве.
На основу оригиналних направљени су нови за наставак.
Преузмите андроид апликацију.
