У архипелагу Малих Сундских острва у Индонезији још увек се могу пронаћи комодо змајеви који, иако не бљују ватру и не лете, изазивају страхопоштовање.
Комодо змајеви могу да буду дугачки и до три метра и тешки 70 килограма. Када желе да ухвате плен, трче брзином и до 29 км на час, а када коначно ухвате јелена или бивола, отпуштају антикоагуланс који садржи отров, а који убрзава губитак крви и умирање.
Зуби су њихово главно оружје, а ако плен не страда од последица уједа, наставиће да крвари док потпуно не остане без крви и не угине.
Ови опасни комодо змајеви (Varanus komodoensis) живе на острвима Ринка, Гили Мотанг, Нуса Коде, Флорес и Комодо у Индонезији.
Верује се да се ови највећи гуштери на свету налазе међу последњим преживелим џиновским гмизавцима који су ходали Аустралијом пре милион година. Научници верују да су се ови гуштери проширили ка западу и коначно доспели до индонежанских острва пре око 900.000 година.
Дакле, они су преживели ледено доба, пораст светског мора и многе земљотресе и цунамије које су задесила Мала Сундска острва, али упркос њиховој издржљивости, научници су касних 1970-их година почели да се брину за њихов опстанак.
Наиме, ловци су почели да лове и продају комодо змајеве зоолошким вртовима и приватним колекционарима, а чак и када је та пракса заустављена, велики ловци су наставили да их лове попут трофеја, који морају да освоје. Стога је на Црвеној листи Међународне Уније за заштиту природе овај змај означен као рањива и угрожена врста.
Почетком 1980-их година је Индонезија, у жељи да очува врсту комодо змајева, направила Национални парк „Комодо“, који обухвата три главна острва Комодо, Ринка и Падар и бројна мања острва. Овај Национални парк се од 1986. године налази на листи светске баштине.
Највећи гуштери на свету одувек инспиришу научнике широм света, па је једно од тих истраживања научника из Америчког природњачког музеја инспирисало и ствараоце филма „Кинг Конг“.
Очување врсте је најбитније
Научници који су се бавили овом врстом сматрају да она може да буде очувана само од стране локалног становништва, па је тако пројекат и стављен у руке Индонежана.
„Очување ове врсте може да буде ефикасно и одрживо само ако је у власништву локалаца“, рекао је Клаудио Циофи, биолог са Универзитета из Фиренце, још средином 1990-их.
Змајева највише има на острву Комодо, по којем су и добили име. Многи живе и ван резервата, и тада долази до борбе са локалним становништвом због лова на јелене и дивље свиње.
Међутим постоје ренџерске патроле које све држе под контролом. Истраживачи су открили ову врсту недалеко од северне обале острва Флорес, где их раније није било.
„Ово је веома важно зато што доказује да се и људи ангажују на очувању врсте комодо змајева и да их штите. То улива наду“, каже Циофи.
Прошлог марта су се индонежански конзерватори са Одељења за шумарство, научници из „Kerbal space“ програма и локално становништо побринули попут поносних родитеља да се јаја комодо змајева излегу безбедно и да младунци пронађу сигуран пут до склоништа, па тако данас на острву Комодо живи шеснаест беба змајева.
Преузмите андроид апликацију.
