Почетна > Бизнис
Бизнис

Бројне светске компаније у проблему због санкција Русији

Велики број међународних компанија чије је пословање изложено Русији спремају се за суочавање с изазовним временима због западних санкција уведених Москви након уласка руских војних снага у Украјину.
Фото: Pixabay/mohamed_hassan

Међу европским компанијама које ће санкције погодити налази се, поред осталих, немачки BASF, према Ројтерсовом прегледу неких од предузећа која ће се због санкција наћи у проблему.

Овај немачки произвођач хемикалија је, заједно с групом инвеститора LeterUan руског милијардера Михаила Фридмана, сувласник фирме Винтершел Деа, која је један од финансијера суспендованог гасовода Северни ток 2. Поред тога, један посто укупне продаје група BASF остварује на тржишту Русије.

На листи је и нафташ Бритиш Петролеум, који је највећи страни инвеститор у Русији са 19,75 посто удела у нафтној компанији Росњефт. Такође има удео у неколико других нафтних и гасних пројеката у Русији.

Последице санкција осетиће и компанија Кока-Кола ХБЦ, листирана на Лондонској берзи, која флашира Кока-Колу за Русију, Украјину и већи део централне и источне Европе. Она убраја Русију међу своја највећа тржишта и тамо запошљава 7.000 људи.

Следи француски произвођач млечих производа Даноне, под чијом је контролом руски млечни бренд Простокванхино, и који остварује 6,0 посто укупних прихода из Русије.

Санкције ће се одразити и на пословање француске енергетске компаније Анжи која је један од пет кофинансијера Гаспромовог Северног тока 2.

Међу компанијама на Ројтерсовој листи налазе се и норвешки Еквинор који има мањинске уделе у три руска нафтна поља, затим највећа италијанска осигуравајућа кућа Ђенерали која држи мањински удео у руском осигуравајчу Ингоштрах, те немачки Hеidelbergcement који има три фабрике у Русији за које наводи да не извозе ван те земље.

Италијанска инжењерска група Maire Teknimont има портфељ поруџбина у Русији од 1,5 милијарди евра (1,68 милијарди долара), што представља 17 одсто њеног укупног портфолија поруџбина. Та фирма је недавно добила на тендеру пројекат од руског Росњефта за изградњу хидрокракинг комплекса у Рјазању.

Немачки малоипродајни ланац Метро запошљава око 10.000 људи у Русији, где опслужује око 2,5 милиона купаца, а и има и 26 продавница у Украјини.

Финска рафинерија Несте се ослања на Русију за две трећине својих потреба за нафтом, мада каже да знатан део набавки сирове нафте обавља на спот тржишту, што значи по потреби, те да је стога у могућности да флексибилно реагује на промене на тржишту.

Швајцарски прехрамбени гигант Нестле, према подацима са компанијског веб сајта, имао је шест фабрика у Русији 2020. године, укључујући фабрике за производњу кондиторских производа и пића. Његова продаја у Русији била је 2020. вредна око 1,7 милијарди долара.

Фински произвођач гума Нокиан Тајерс има фабрику и велико складиште гума у Русији.

Аустријска нафтна и гасна компанија ОМВ је један од пет финансијера Северног тока 2 и главни је аустријски увозник руског гаса. Има 24,99 посто удела у руском гасном пољу Јужно-Рускоје.

Француски произвођач аутомобила Рено остварује 8,0 одсто оперативне добити у Русији, и има 69-процентни удео у руском заједничком предузећу Автоваз које стоји иза бренда Лада, и које више од 90 посто своје производње аутомобила продаје на домаћем тржишту.

Британски произвођач авио-мотора Ролс-Ројс наводи да 20 процената титанијума, који се користи у тој производњи, набавља из Русије, али да та земља учествује са мање од 2,0 посто у укупном приходу компаније.

Англо-холандска нафтна компанија Шел поседује 27,5 посто удела у пројекту течног природног гаса Сахалин-2, који има годишњи капацитет од 10,9 милиона тона и којим управља Гаспром. Шел је такође један од пет кофинансијера Северног тока 2.

Француски нафтни див Тотал један је од највећих инвеститора у Русији са 19,4 процента власништва у Новатеку, са 20 одсто удела у заједничком предузећу Јамал ЛНГ, са 21,6 одсто удела у пројекти Арктик ЛНГ2 и са 20-процентним уделом у нафтном пољу Харјага. Такође је инвестирао у разне руске холдинге у сектору обновљивих извора енергије, ранијеријске и петрохемијске компаније.

Немачко енергетско предузеће Унипер има изложеност од милијарду долара на бази улагања у Северни ток 2 и у пет електрана у Русији укупних капацитета 11,2 гигавата, које обезбеђују око 5,0 посто укупних енергетских потреба Русије. Унипер и његов већински акционар Фортум заједно поседују 12 електрана у Русији и тамо запошљавају 7.000 људи.

На листи је и Фолксваген који има две фабрике и око 4.000 запослених у Русији. У тој земљи је 2021. произвео око 170.000 возила, што је мали број у поређењу са 8,9 милиона продатих јединица широм света прошле године.

Негативне ефетке западних санкција према Русији неће заобићи ни азијске компаније, међу којима су према Ројтерсовој листи, између осталих, Јапан Тобако, СБИ банка, Мицубиши и Тојота.

Škoda pokrenula proizvodnju drugog električnog modela

 

Преузмите андроид апликацију.