Украјинска компанија Нафтогас саопштила је данас да енергетска инфраструктура у земљи није била изложена гранатирању руских војних снага, које су јутрос покренуле, како је саопштила Москва, специјалну војну операцију у Украјини.
Из Нафтогаса су додали да је, што се тиче енергетске инфраструктуре, „ситуација под контролом“, преноси Ројтерс.
Украјина, која броји 41 милион становника, један је од највећих потрошача енергије у Европи, а такође је важна земља за транзит руског гаса у Европу.
Украјински систем снабдевања гасом је интегрисан у транзитне гасоводе и у великој мери се ослања на испоруке гаса из Русије у Европу, пише Ројтерс у тексту посвећеном структури енергетског сектора Украјине и потенцијалним сценаријима у погледу снабдевања енергијом у новонасталим околностима, позивајући се на званичне изворе и стручњаке.
Транзитни гасоводи омогућавају Украјини одржавање потребног нивоа притиска у украјинској гасној мрежи, како за снабдевање Европе тако и домаћих потрошача гасом.
Украјина не увози гас директно из Русије од 2015, али од западних трговаца купује део руског гаса који преко украјинске територије иде у Европу.
Ова земља је 2021. године потрошила 27,3 милијарде кубних метара (bcm) гаса, од чега је око 19,8 милијарди кубика било из сопствене производње.
Увоз је износио 2,6 милијарди кубних метара, док је из подземних складишта преузето 4,9 милијарди.
Домаћинства су у укупној потрошњи гаса учествовала са 32 посто; произвођачи топлотне енергије са 24 одсто, индустрија, војска и остали потрошачи са 44 процента.
Ако Русија одржи транзит гаса кроз Украјину и транзитни гасоводи остану у функцији, Украјина ће моћи да обезбеди гас за становништво и индустрију.
Та земља последњих месеци не увози гас, али има 11,3 милијарди кубних метара гаса у складишту у власништву украјинских компанија.
У случају прекида транзита или уништења транзитних цевовода, према изворима упознатим са ситуацијом у овом сектору, Украјина би могла да обезбеди гас домаћинствима и критичној инфраструктури у периоду од пет до седам дана, у зависности од временских и других услова.
Ако би транзит био заустављен, притисак у систему би почео да пада, а Украјина не би имала довољне количине гаса у складишту за одржавање притиска и снабдевање потрошача гасом.
Теоретски, Кијев би могао да увози до 40 милиона кубних метара гаса дневно, али то је једва изводљиво због недостатка слободних расположивих ресурса у Европи и мањка средстава за куповину.
Замена гаса другом врстом енергије, као што је струја, само је делимично могућа јер та земља гас користи за производњу целе своје електричне енергије и нема довољне резерве угља за електране на угаљ.
Што се тиче електричне енергије, према подацима Министарства енергетике, Украјина троши око 23.000 мегавата и има додатни капацитет за производњу још 3.400 мегавата.
Око 55 посто производње обезбеђују четири украјинске нуклеарне електране, а 29 процената термоелектране.
Међутим, део термоелектрана ради на гас, што значи да би оне претрпеле нежељене ефекте од било каквог поремећаја у снабдевању гасом.
Остале термоелектране раде на угаљ, али су контролу над готово свим рудницима угља из којих су се снабдевале термоелектране у земљи преузели 2014. године, како наводи Ројтерс, проруски сепаратисти, што је приморало Украјину да увози угаљ, углавном морским путем.
Украјина такође увози струју из Белорусије, али те испоруке, према мишљењу британске агенције, зависе од политичке воље Минска, савезника Русије, и безбедности далековода.
Када је реч о моторним горивима, ова земља је готово 50 посто зависна од увоза бензина из Белорусије, чије су испоруке порасле за 17 процената у 2021, на око милион тона.
У сектору дизел горива, важном за оружане снаге, удео руских испорука износио је лани око 30 одсто, односно два милиона тона.
Преузмите андроид апликацију.
