Папирне кесе су штетније по животну средину од пластичних, показало је истраживање. Када се упореде алтернативе, вишекратне полиестерске мреже за воће и поврће су на врху скале одрживости.
Папирне кесе изгледају као добра алтернатива пластичним када се пакује воће и поврће у продавницама. Уобичајено је да мисле да их је лако рециклирати, да се могу направити од рециклираног папира и да су биоразградиви. Ипак, стручњаци кажу да је њихов утицај на животну средину чак гори од пластичних кеса. Један од разлога је тај што је потребно више материјала за производњу издржљиве папирне кесе. То укључује дуга и хемијски третирана влакна, која су штетна по животну средину, објашњавају стручњаци за одрживост. Осим тога, производња целулозе, ћелијске супстанце која помаже биљкама да остану чврсте и усправне, троши много енергије и воде.
Често нису само од папира
Због тога, упозоравају, уобичајену врећу за једнократну употребу направљену од свежих папирних влакана треба користити најмање три пута чешће од пластичне кесе на бази уља како би се уравнотежио климатски отисак, кажу стручњаци за заштиту животне средине. Такође, папирне кесе су скоро увек направљене од папира без рециклираног садржаја. Само неки од њих су направљени од рециклираног папира.
Поставља се и бизарно питање, да ли је папирна кеса заиста направљена од папира?
Стручњаци кажу да многи произвођачи и даље користе амбалажу која има пластичну или алуминијумску фолију залепљену изнутра како би спречила да се папир поцепа када дође у контакт са влагом. Овај други материјал може спречити да штампано мастило уђе у храну. Такав обрађени папир представља проблем јер га је тешко рециклирати. Немачко савезно министарство животне средине такође оцењује папирне кесе као не много боље од пластичних кеса за једнократну употребу.
Међутим, већа је вероватноћа да се папирне кесе рециклирају и ретко завршавају на дрвећу или на улицама као пластичне кесе, а ако заврше, папирна влакна брзо труну и краћа су на улицама и дрвећу.
Алтернативе
Када се упореде алтернативе, вишекратне полиестерске мреже за воће и поврће су на врху скале одрживости, а претпоставља се да ће се мреже користити најмање 50 пута. Према истраживању из 2021. спроведеном за НАБУ групу за заштиту природе, мреже од рециклираног полиестера су најбоље за животну средину. Памучне мреже су на другом месту, под претпоставком да ће бити употребљене најмање 100 пута. Међутим, ово се односи само на мреже од органског памука. У супротном, процес узгоја би могао бити веома штетан по животну средину због велике потрошње воде. Злогласне пластичне кесе за једнократну употребу заузеле су треће место на лествици, а папирне кесе четврто. Пластичне кесе од кукурузног или кромпировог скроба, које се рекламирају као „биоразградиве“, нису добра алтернатива, сматрају стручњаци. Материјал се неће распасти на компостној гомили, већ га треба предати индустријским компостарима на накнадно разлагање.
EkOtisak radionica 24. februara – Zašto brza moda nije rešenje?
Преузмите андроид апликацију.
