Москва и Пекинг планирају да до 2024. повећају обим билатералне трговинске размене на двеста милијарди долара.
Разговоре руског председника Владимира Путина и кинеског лидера Си Ђинпинга на дан отварања Зимских олимпијских игара у Пекингу западни медији пропратили су врло пажљиво у светлу догађаја у и око Украјине, с нагласком на геополитичком значају војно-политичког партнерства између Русије и Кине.
То партнерство, међутим, укључује и врло важан економски елемент, који је тим више битан што Москви прете оштре економске санкције, при чему је на нишану посебно руски извоз природног гаса у Европску унију.
У разговорима два председника 4. фебруара постигнут је договор да се конкретизује идеја о повећању економске размене две земље на двеста милијарди долара годишње до 2024, што је као циљ постављено приликом боравка кинеског председника у Русији 2019. ради учешћа у раду Економског форума у Санкт-Петербургу.
Обим трговине између Русије и Кине у 2019. био је око 110 милијарди долара. Након благог пада на око 108 милијарди у првој години епидемије, у 2021. порастао је значајно, на чак 146 милијарди.
То се у великој мери може приписати наглом скоку потражње за природним гасом у Кини у тој години до које је дошло због опоравка привреде након зауздавања епидемије и због настојања да се ради смањивања емисија штетних гасова који доприносе загревању планете смањи ослањање на угаљ.
Руски гас у Кину тече кроз „Моћ Сибира“, гасовод од близу 4.000 километара који се завршава у Владивостоку и има крак ка југу, ка другој највећој економији света. Он је пуштен у рад 2019. и има капацитет од 61 милијарде кубика гаса годишње, при чему је 38 милијарди пројектовано за извоз у Кину.
Руси планирају и изградњу близу 2.600 километара дугог гасовода „Моћ Сибира 2“, чији би капацитет требало да буде око 50 милијарди кубика годишње и буде готово искључиво намењен снабдевању Кине и Монголије.
Преузмите андроид апликацију.
