Финансијски лидери из Групе 20 водећих економија света деле став да растућа инфлација, изазвана поремећајима у снабдевању представља ризик за глобалне економске изгледе и за „асинхрони“ опоравак од пандемије, према нацрту заједничког саопштења које је Ројтерс данас добио на увид.
„Наставићемо да јачамо отпорност глобалних ланаца снабдевања и наставићемо будно да пратимо утицаје тих изазова на наше економије“, навели су министри финансија и гувернери централних банака Г20 у нацрту саопштења, које ће бити финализовано у петак када се делом завршава њихов дводневни виртуелни састанак чији је домаћин Индонезија.
У нацрту заједничке изјаве, министри финансија Г20 такође поручују да ће „наставити да прате велике глобалне ризике, укључујући оне који произилазе из (тренутних) геополитичких тензија и макроекономских и финансијских рањивости“.
У саопштењу се не помиње директно криза на украјинско-руској граници, а реч „тренутно“ написана у загради указује на то да би она могла да буде брисана, наводи Ројтерс и подсећа да је Русија чланица Г20.
Финансијски челници оцењују даље да је актуелни раст инфлације у многим земљама подстакнут делом „прекидима у снабдевању, неравнотежом између потражње у понуде и повећањем цена робе, укључујући цене енергената.“
„Централне банке ће дејствовати тамо где је потребно како би обезбедиле стабилност цена у складу са својим надлежностима, уз обавезу јасног саопштавања својих политичких ставова“, навели су министри и гувернери, додајући да је независност централних банака кљужна за кредибилитет.
Шефови финансија држава чланица Г20 потврдили су своју посвећеност развоју правила и других инструмената за спровођење споразума о глобалном порезу, који је постигнут прошле године, како би нова правила ступила на снагу 2023. године.
Они су такође обећали да ће „учинити више за обезбеђење дугорочног успеха“ заједничког оквира Г20 за реструктурирање дуга сиромашних земаља, мада је и то написано у загради, што значи да је и ово обећање подложно променама.
Што се тиче климатских промена, министри Г20 сматрају да би за постизање циљева „нето нулте“ емисије угљеника требало укључити читав низ алата, као што су „коришћење механизма плаћања цене на угљеник, подстицаји, и постепено укидање и рационализација, у сређем року, субвенција за неефикасна фосилна горива, а које охрабрују расипничку потрошњу“ електричне енергије.
Rusija zahteva povlačenje svih američkih snaga iz centralne i istočne Evrope
Преузмите андроид апликацију.
