Балтик – далеки и нама слабо познати регион смештен уз истоимено море на крајњем северо-истоку Европе, најчешће али неправедно остаје занемарен у сенци суседне Скандинавије.
Није општепознато да овај део Европе има за понудити дивна језера и шуме, али и градове јединственог шарма, малене и удобне престонице као што су Талин, Вилниус и Рига.
Иако је сваки од ова три града интересантан на свој начин, овај пут издвајамо највећи од њих, Ригу, која је са својом прелепом архитектуром из периода сецесије, добрим музејима и магичним старим градом прави бисер Балтика.
Старо језгро Риге прави је музеј на отвореном, захваљујући “колекцији” од око 800 зграда у стилу сецесије. Читав стари град налази се на UNESCO листи светске баштине, а шетња кроз његове уске уличице враћа пролазнике вековима у прошлост.
Лепоту ове разгледнице употпуњује река Западна Двина на чијој се десној обали налази Рига.
Летонци живе у блиској вези са природом и посвећују јој много пажње.
Према историјским записима, прастановници ових територија нису себе сматрали владарима природе, нити супериорним у односу на њу, већ њеним “неодвојивим састојком” који са природом живи у хармонији и константно јој се диви.
Можда је зато доминантни архитектонски правац у старом граду у Риги баш сецесија, раскошни уметнички стил инспирисан природним облицама и структурама као што су цвеће и биљке.
Неке од најзнаменитијих градских зграда су “Три брата” и “Кућа црних глава” на Староградском тргу.
У улици Маза Пилс, означене бројевима 17, 19 и 21 налазе се три куће које важе за најстарији комплекс стамбених зграда у граду, а познате су као “Три брата”.
Куће су саграђене у периоду између 15. и 17. века – најстарија, са готичким украсима, средња у стилу холандског манеризма, и последња у барокном стилу, а заједно представљају занимљив комплекс који нам преноси причу о средњевековном животу у Летонији.
“Кућа црноглавих”, заштитни знак Риге, саграђена је почетком 14. века за портребе истоименог братства, чији су чланови били неожењени немачки трговци у Риги.
Од 1941. до 1947. зграду су бомбардовали и Немци и Руси, међутим, обновљена је крајем деведесетих, да би данас била затворена за јавност јер се у њој налази администрација председника Летоније.
Ту је и позната кућа “црне мачке” коју је подигао један летонски средњевековни трговац увређен јер није примљен у тадашњи савез трговаца.
Како би сликовито приказао своје незадовољство одлуком савеза, на своју велелепну жуту кућу је ставио статуу накострешене црне мачке која претећи надгледа савез. Чак и када је касније примљен у еснаф, мачка је остала на крову.
Једна од најинтересантнијих активности када се нађемо у Риги заправо је – шетња. Када се запутимо калдрмисаним уличицама оивиченим шареним кућицама кроз стари град, преко мостова, кроз бројне зелене паркове, на сваком кораку у Риги смо оркужени бајкама и историјом.
Кад смо код историје, Рига нуди и неколико одличних музеја.
Један од њих је “Corner house”, буквално преведено “Кућа на ћошку”, некадашње летонско седиште бруталне тајне совјетске полиције КГБ које је данас је отворено како би подсећало на њихова зверства.
Зграда је прелепа што је у нескладу са тортурама политичких противника и других “непожељних елемената” које су се у њој одвијале.
Прелазак неког од мостова такође је обавезан, јер је поглед на Ригу, торњеве и цркве старог града најлепши са друге стране.
А обавезна је и дегустација најпознатијег националног алкохолног пића – црног балзама.
Сматра се да га је половином 18. века креирао градски апотекар, са намером да га користи као лек, а легенда каже да је балзам спасио стомачних проблема и руску краљицу Катарину Велику када је била у посети Риги.
Иако је састав балзама велика тајна, зна се да се да има 24 састојка, од којих су 17 (углавном лековите) биљке.
Специфичног је горког укуса, а Летонци га често додају у кафу, њиме прелију сладолед или га пију кад су прехлађени. Да би му ублажили укус, понекад га помешају са сирупом од црне рибизле.
Аутор текста: Н.К.
Преузмите андроид апликацију.
