У Пешти је основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића (Милош Светић) и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Бозитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића.
Највећи прилог приликом оснивања даровао је Књаз Милош.
То књижевно и културно друштво, које је одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба уопште а посебно у тада Хабзбуршкој српској Војводини, убрзо је прерасло у најважнију културну инститицију српског народа уопште – уз много касније основану Српску краљевску академију.
„Летопис Матице српске“, најстарији је српски часопис који је успео да се одржи до наших дана. Почео је да излази на самом крају 1824. (за годину 1825. „перва частица“) и тада је био једини српски часопис, пошто су они покренути раније били краткотрајни.
Први уредник био је Георгије Магарашевић. Управо из круга људи који су водили тадашњи „Сербски летопис“ израсла је Матица српска, а по узору на њу настаће касније и све друге словенске матице.
Највећи добротвор Матице у њеној историји био је гроф Сава Текелија, затим Књаз Милош па гроф Јован Нако. Матица је 1864. пресељена у Нови Сад, где се налази и сада.
Вучевић честитао Дан државности: Народ без историје је народ без будућности
Преузмите андроид апликацију.
