Међународни монетарни фонд снизио је прогнозе раста САД, Кине и светске економије у целини, упозоривши и на ризике које доносе неизвестан ток пандемије, инфлација, поремећаји у снабдевању и заоштравање монетарне политике у САД-у.
„Глобални раст ове године прогнозирамо у висини 4,4 одсто, 0,5 одстотних бодова слабији, него што се прогнозирало у претходним пројекцијама, углавном због снижавања процена раста за америчку и кинеску ркономију“, написала је на блогу Гита Гопинат, заменица извршне директорице ММФ-а.
Због брзог ширења варијанте омикрон многе су земље поново ограничиле кретање и заоштрен је проблем несташице радне снаге, а поремећаји у снабевању подстакли су инфлацију, утврдио је ММФ у ажурираним прогнозама за светске економију, објављеним јуче.
У ММФ-у очекују да ће омикрон утицати на економску активност у првом тромесечју, али да ће након тога његов утицај попустити, будући да је повезан с мање тешким облицима болести, наводи се у извештају.
У 2023. глобални раст требао би успорити на 3,8 одсто и бити нешто снажнији него што се до сада очекивало, истичу у ММФ-у, напомињући ипак да је подигнута прогноза углавном „механичке нарави и да ће притисак на раст попустити у другој половини године.“
Укупно гледано, предвиђа се да ће пандемија резултирати кумулативним економским штетама од 13.800 милијарди долара до 2024. године, насупрот претходно пројектованих 12.500 милијарди долара, написала је Гопинат.
Проблеми у Кини и САД-у
ММФ је смањио прогнозу овогодишњег раста америчке економије за 1,2 процентна бода, истичући неуспело усвајање издашног пакета социјалне и климатске потрошње који је заговарао амерички председник Џо Бајден.
Указују и на раније заоштравање америчке монетарне политике него што се очекивало и на континуиран недостатак снабдевања.
Америчка економија, како сада предвиђају у ММФ-у, порашћће за четири одсто у 2022. години, након 5,6-одстотног раста у 2021. години.
У 2022. активности ће успорити на 2,6 одсто, показују најновије прогнозе.
Осетно је снижена и октобарска прогноза раста кинеске економије за 2022. годину, за 0,8 процентних бодова, на 4,8 одсто, након процењеног 8,1-процентног раста у 2021. години.
Раст би се требао поновно убрзати у 2023. године, на 5,2 одсто, предвиђају.
Прогнозе су снижене због поремећаја које је изазвала кинеска политика нулте толеранције на ковид-19 и због дуготрајних финансијских притисака у сектору развоја некретнина, тумаче у ММФ-у.
Шпанија на челу
ММФ је такође смањио прогнозу раста за еурозону у овој години, за 0,4 процентна бода, на 3,9 одсто, уз процену да ће у 2023. успорити на 2,5 одсто.
Немачка и италијанска економија порашће по њиховим проценама 3,8 одсто у овој години, што је за 0,8 односно за 0,4 процентна бода слабије него што су прогнозирали у октобру прошле године.
У 2023. немачка економија требала би по њиховим најновијим прогнозама порасти 2,5 одсто, а италијанска 2,2 одсто.
Најснажније би међу водећим економијама еурозоне требала расти Шпанија, за 5,8 одсто у овој те за 3,8 одсто у идућој години.
Очи упрте у FED
ММФ је упозорио да би појава нових варијанти коронавируса могла пролонгирати пандемију и изазвати нове економске поремећаје, а додатни су ризик проблеми у ланцима снабдевања, нестабилност цена енергије и локални притисци на плате.
Прогнозе инфлације у овој години подигнуте су и за развијене и за економије у развоју, уз упозорење да ће појачани ценовни притисци вероватно потрајати дуже него што се очекивало с обзиром на актуелне поремећаје у ланцу снабдевања и високе цене енергије.
Инфлација би ове године у просеку требала износити 3,9 одсто у развијеним економијама и 5,9 одсто у економијама у настајању и у развоју и ослабити у 2023. године, закочена блажим растом цена горива и хране.
У фокусу пажње биће америчка централна банка која је најавила подизање кључних каматних стопа већ у овој години, раније него што се очекивало, што ће резултирати вишим трошковима задуживања у целом свету и појачати притисак на државне финансије, истичу у ММФ-у.
Велике разлике
Иако се економије и даље опорављају од пандемијског шока, темпо опоравка увелико се разликује између богатих и сиромашнијих земаља, истичу у ММФ-у.
Развијене економије требала би се ове године вратити предпандемијском тренду док се неколико економија у настајању и оних у развоју суочава с великим губицима БДП-а.
Након пандемије је додатних седамдесет милиона људи запало у екстремно сиромаштво, чиме је поништен напредак у смањењу сиромаштва остварен у протеклих неколико година, написала је Гопинат на блогу.
Из ММФ-а поручују да је кључно широм света обезбиједити приступ вакцинама, тестовима и лечењу како би се смањио ризик од даљих опасних варијанти ковида-19,
Гопинат је истакла и да је 60 одсто земаља с ниским дохотком већ запело у дужничким проблемима или им они пријете, позвавши групу 20 највећих светских економија да убрза процесе реструктурирања дуга и обустави његово сервисирање.
Преузмите андроид апликацију.
