Око четрнаестог фебруара се често полемише, да ли је тај дан, Дан заљубљених или дан светог Трифуна, заштитника винограда и вина. Било да обележавате једно или друго, за овај дан вино је неизоставно.
И баш као што је овај напитак вековима налази на трпезама, дан светог Трифуна је додатни разлог да се оно обавезно нађе и на вашој трпези. А уколико се оно испија уз присуство вољене особе, онда је угођај употпуњен.
Како бисте одабрали вино по вашем укусу, неопходно је да знате његове карактеристике.
Разне су сорте грожђа, те се тако и вина разликују. Она најосновнија разлика јесу разлике у врсти вина, па тако разликујемо црно, тј. црвено вино, бело, розе, пенушаво и десертно вино.
Црно вино
Иако у свету, ово вино називају црвено, у нашем народу се одомаћио назив, па га ми зовемо црно.
За производњу овог вина користе се сорте црног грожђа. Боја овог вина варира од светло црвене до скоро па црне боје.
Сорта грожђа која се користи при производњи ове врсте вина, утицаће и на боју самог вина. И не само боја, сорта грожђа одредиће да ли ће вино бити класификовано као слатко или стоно.
Бело вино
Ово вино, баш као и црно је непенушаво. Бело грожђе је главна сировина за добијање белог вина. Укус белог вина је широк, те се креће од богатог и кремастог па све до оног благог али пикантног.
Розе вино (rosé)
Ово непенушаво вино добија се од сорти црног грожђа са којег је уклоњена љуска, те се тако губи она интензивна боја коју има црно вино.
Исто тако rosé вино се може добити као мешавина белог и црног вина. Његов укус се прожима од сувих па све до слатких арома.
Пенушаво вино
Секундарном ферментацијом се добијају мехурићи који карактеришу ова вина. Баш као и непенушава вина, и пенушава вина могу бити црна, бела или розе, са аромама које се крећу од благих, богатих, па све до слаткастих.
Иако шампањац јесте пенушаво вино, треба знати да ипак није свако пенушаво вино шампањац.
Ароматизовано вино
Ова вина у винарству заузимају посебно место. Најпопуларније ароматизовано вино јесте десертно, али постоје још многа сува вина која се називају ароматизована.
А назив ароматизовано потиче од тога што се вина додатно ојачавају,те се издвајају по укусу, мирису.
Слаткоћа вина
Поред основне поделе вина које смо горе навели, овај напитак се разликује по нивоу слаткоће, па тако имамо сува, полу-сува и слатка вина.
Када на декларацији прочитамо да пише да је вино суво, тада знамо да се ради о најмање слатком вину. Она се добијају ферментацијом шећера из грожђа у алкохол, па тако за њих можемо рећи да су јача.
Полу – сува вина одликује средња нота слаткоће, док слатка вина, баш како им и само име каже, задржавају тај слаткасти укус. Ова вина имају мањи постотак алкохола.
Данас се на тржишту могу пронаћи преко 1000 најразличитијих подврста вина, те није изводљиво о свакој од њих писати.
Ово су нека од најзаступљенијих вина у винским картама ресторана и маркета.
Cabernet Sauvignon
Вино добијено од црне сорте грожђа. Карактерише га пун укус. Због високог процента танина и алкохола, каберне сувињон оставља дуг пун укус након испробавања.
Ова сорта води порекло из Француске, тачније из регије Bordeaux.
За њега се може рећи да је најпопуларније вино на свету.
Јагњетина, говедина, димљено месо, али и тврди сиреви ће идеално се слагати са овим вином.
Pinot Noir
Pinot noir, баш као и каберне сувињон, добија се од сорти грожђа које долазе из Француске.
Након конзумације остављају благ укус, због нижег процента танина. Ниво киселости је нешто виши.
Pinot noir ће се идеално слагати уз пилетину, свињетину, ћуретину, али и мекане сиреве.
Шардоне (Chardonnay)
Баш као и претходна два и ово вино добија се од сорти грожђа пореклом из Француске. Овај пут реч је о белом вину.
Ароме јабуке и цитруса, благог укуса карактеришу млађе вино, док старији шардоне ће имати пикантнији укус.
Као што је међу црним винима најпопуларнији каберне сувињон, међу белим је то засигурно шардоне.
Риба и морски плодови, пилетина и мекани сиреви сјајно се комбинују са шардонеом.
Sauvignon Blanc
Sauvignon Blanc је још једно популарно бело вино. Ово суво вино, карактерише киселкаст укус и биљне ароме.
Козији сиреви, риба, пилетина се изузетно слажу са овим вином.
Шампањац
И као јагода на шлагу, његово величанство шампањац.
Ово пенушаво вино, да би се назвало шампањац, мора се производити у истоименом француском региону.
Овај отмен напитак неизоставан је за обележавање битних прослава и датума. За производњу шампањца могу се користите сорте грожђа као што су Chardonnay, Pinot Noir и Pinot meunier.
Гамбори, јастог, дивљи лосос кавијар и кремасти сиреви су добар пар шампањцу.
Што се наше земље тиче, доминирају старе сорте, као што су прокупац, тамјаника, смедеревка…
Прокупац
Прокупац је српска аутохтона сорта, са дугом историјом која вуче познате корене из средњег века, својевремено најраспрострањенија сорта на овом делу Балкана, а однедавно најбоље оцењено српско вино на интернационалној сцени.
Розе вино прокупца савршено се уклапа уз месо са роштиља, а фантастично је уз плодове мора и гриловане лигње.
Црвени прокупац се ипак најбоље уклапа уз традиционална јела, као што су гулаш, печење и сарма, али и тврде сиреве.
Прокупац даје вина која су складна и умерено пуна. Вина имају нешто ниже киселине, а мирис вуче на купине, боровнице, шљиве.
Тамјаника
Ова винска краљице Србије, како називају тамјанику, је изузетног квалитета. Тамјаника је питко и хармонично вино, пријатног укуса и мириса са посебном сласти у укусу.
Смедеревка
Ово вино карактерише висока киселина, чак и у топлим годинама. Може да развије ароме од једноставних цитрусних до зрелих нота жутог воћа и меда.
Истраживања су показала да шардоне и смедеревка имају заједничког родитеља – Gouais Blanc. Смедеревка се најчешће конзумира са содом, или киселом водом, као пиће познато под називом шприцер.
Према свом афинитету, али и афинитету ваше вољене особе изаберите вино које ће вам употпунити Дан љубави.
Преузмите андроид апликацију.
