Упућени пратиоци политичких процеса у Сједињеним Америчким Државама тврде да се, у првој години свог мандата „било која председничка администрација, најпре ‘позабави’ осетљивим, комплексним или готово нерешивим питањима“, да би у наредном периоду, а посебно у завршној години мандата (што би за Бајдена била година потенцијалног реизбора), тј. у времену новог изборног циклуса, била у прилици да фокус своје пажње усмери на питања, која немају „висококомплексан“ карактер, те која не изискују велике капацитете у процесима њиховог решавања.
Разумљиво, амерички председници практикују наведену „динамику суочавања са изазовима“ из веома прагматичних разлога. Једноставно, у датим околностима, долази до раста утиска о евентуалној или „извесној компетентности“, актуелног америчког председника (нарочито, уколико је он кандидат своје партије и за наредни „термин у Белој кући“), код његовог бирачког тела.
Уколико се сложимо са наведеном тезом (која, додуше, поседује своје упориште у аргументима), онда не би требало да нас посебно изненади чињеница да је своје највеће поразе, администрација Џоа Бајдена, у својој првој години мандата, доживела, управо у областима америчке спољне политике.
Готово сви лидери утицајних држава у свету „сагласно“ су тврдили да је нови амерички председник веома искусан политичар и државник (што је неспорно), те како се то флоскулно данас дефинише, говорили су да је у питању „добар познавалац геополитичких кретања савремене светске збиље“.
Уистину, Бајден је „почео у складу са очекивањима његових домаћих и иностраних савезника“, као и бирачког тела, које му је у новембру 2020. године показало наклоност на председничким изборима.
Након Трамповог контроверзног повлачења пуноправног чланства САД у Светској здравственој организацији, Бајден је поништио ту непопуларну и непотребну меру претходне администрације. Такође, „вратио је САД“ у преговоре о обнови „нуклеарног споразума“ са Ираном, који је био тако брутално срушен од стране Доналда Трампа.
У једној веома ограниченој мери ојачао је савезништво са земљама НАТО, те је „ледене односе“ САД са Североатланским савезом из доба Трампове администрације, покушао у одређеној мери да „отопли“. Дакле, у глобалној политици, Бајден је предузео неколицину потеза, који, и те како, происходе и из његових духовно-идеолошких и политичких схватања и вишедеценијских опредељења. Међутим, онда се се „сударио са реалношћу“.
На првом месту, чак и поред пандемије, САД и свет доживели су знатне трансформације у односу на време када је Џо Бајден, у време Обаминог другог мандата, обављао дужност америчког потпредседника.
Заиста, Трамп је условио, али и покренуо многе аспекте велике трансформације у америчком друштву, па и перцепцију америчке јавности о сопственој земљи и њеној глобалној геополитичкој улози у савременом свету.
Са друге стране, пандемија, те светска економска криза изазвана последицама пошасти ковида-19, пред лицем планете, „у парчад су поломили“ дотадашњи „геополитички и политички мозаик света“, те његове, готово „сакралне регуле“.
Бајден је затекао „поредак без поретка“ или „светски поредак у поновној изградњи“, где су се „поново мешале глобалне карте у непрекидној игри престола“.
Изазов „азијског џина“, Народне Републике Кине, остао је довољно импозантан, због чега је Бајден предузео један занимљив корак, усмерен у правцу генезе новог војно-политичког светског савеза, без суштинског утемељења у НАТО, који је одавно постао и „тром и превазиђен“, са конгломератом од тридесет, у многим погледима, дивергентним државама.
Наиме, створен је АУКУС, савез западноцентричних великих сила са богатим англосаксонским културолошким и политичким наслеђем (САД, Уједињено Краљевство и Аустралија).
Приликом стварања АУКУС, било је видно изостављање сила са европског континента (Француске, Немачке, па и Италије) из његове структуре, што посредно представља једну нескривену „поруку“ Бајденове администрације, која се у том подухвату ослонила и на наслеђе Трампове администрације.
Свакако, „порука“ је била упућена Европској унији и НАТО, који у „светској утакмици“, постепено губе свој примат. Нови савез позициониран је према циљу заштите интереса САД, Велике Британије и Аустралије у „пацифичком басену“ и, несумњиво, усмерен је против интереса НР Кине.
Без обзира на овај занимљив и, сигурно, далекосежан потез Бајденове администрације, „безглаво“ и панично повлачење Американаца из Авганистана, у августу 2021. године, оставило је „видљив ожиљак“ на „лицу“ Баједенове администрације. После тог „бега из Кабула“, те обнове Исламског емирата у Авганистану,
Бајденов рејтинг, до данас, није се опоравио.
(наставиће се)
Аутор: Огњен Карановић, историчар, ЦЗДС
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Огњена Карановића можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
