Када је потпредседник црногорске владе и лидер Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић покренуо иницијативу за формирањем мањинске владе, политичка криза у Црној Гори ушла је у акутну фазу.
Како сад ствари стоје Кривокапићева влада одбројава своје последње дане. Неминовно, тиме се отвара питање шта је циљ Абазовића и који је његов интерес да руши владу чији је потпредседник, а по многим аналитичарима и неформални председник?
Абазовић је очигледно проценио да време не ради за њега и да у тренутној консталацији снага његова политичка групација не јача, већ се држи на неких око 5% подршке бирача, а што су локални избори у појединим црногорским градовима и показали. Пошто су његове амбиције далеко веће од тога да буде лидер странке на ивици цензуса морао је нешто да промени.
Абазовић је одувек добро знао да нове бираче, због блиских или готово идентичних идеолошко – политичких начела, најпре може да привуче из контингента ДПС-ових гласача.
Међутим, иако је прошло годину и по од избора на којима је ДПС поражен, он у том свом науму није успео. Кључни разлог тог Абазовићевог неуспеха пре свега лежи у чињеници да Мило Ђукановић и даље, чврстом руком и неспорним ауторитетом, држи ту странку под контролом. Пошто садашња влада није ни „начела“ те Милове дубоко корумпиране политичке структуре, унутрашњи сукоб у ДПС-у није добио замах. Самим тим, није се десило ни драматично осипање подршке тој партији.
Очигледно да тај процес наглог слабљења ДПС-а неће почети без испуњавања бар једног од два кључна предуслова.
- Први предуслов је отпочињање снажне и бескомпромисне борбе против криминала и корупције. Неминовно, то би многе утицајне људе у ДПС-у окренуло једне против других и изазвало унутарпартијски хаос, а самим тим и слабљење те политичке организације.
- Други предуслов је да се Ђукановић сам повуче. Уколико би се то десило, подршке тој партији би природно почела да слаби, а унутрашњи сукоби око лидерства и утицаја свакако би отпочели. У оба поменута сценарија осипање подршке ДПС-у је извесно.
Абазовић је проценио да је ова друга опција реалнија и тренутно изводљивија. Посебно након јасних порука из западних центара моћи да на Ђукановића више не рачунају. Следствено томе, Абазовић сматра да је „Милова ера“ завршена и очекује његово повлачење са врха ДПС-а. Лидер УРЕ тиме би добио оно што му је преко потребно, ослабљен и наводно реформисан ДПС, са којим би могао, за почетак, да индиректно пактира.
Управо такав ДПС био би Абазовићев ослонац у парламенту, а устреба ли и подршка мањинској влади.
Истовремено, он би са позиција моћи и кључног човека извршне власти, одлучивао ко ће од „реформисаних“ ДПС-оваца моћи да допре до „милости новог господара“. Тачније, да се уз његов благослов поново врати на државне функције. Тиме би поједине припаднике те партије привлачио себи, а са њима и део бирача ДПС-а.
Утицај Грађанског покрета УРА у том случају свакако би порастао, а њен лидер би претендовао чак и на водеће место у грађанској „монтенегринској“ политичкој опцији у земљи. Међутим, један од проблема ове стратегије је то што њен успех зависи од понашања Ђукановића и воље Запада. Односно, од тога хоће ли садашњи председник Црне Горе изаћи у сусрет оним центрима моћи у Европи и Америци који желе његово пензионисање.
Напуштање власти за Ђукановића је свакако последња опција, а да ли ће тим путем и кренути зависиће пре свега од процене колико је спољни притисак на њега одлучан.
Уколико су позиције западних званичника, у ставу да се он мора повући непоколебљиве, онда неће имати другу опцију. Мораће лидеру УРЕ пружити шансу да своју стратегију спроведе у дело. У сваком случају Дритан Абазовић је повукао први потез. Сад се чека одговор, пре свих Мила Ђукановића.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.