За Галицију, регију на крајњем северо – западу Шпаније запљуснуту Атлантиком, некада се веровало да је – крај света.
У складу са тим, њена најзападнијај тачка, камени рт на шпанској “Обали смрти”, носи име “Cape Finisterre” што буквално преведено и значи “крај земље”.
Давно је установљено да се свет овде не завршава, те је Галиција данас позната по другим стварима, као што су значајна историјска налазишта, путеви ходочасника, одлична вина и јединствене природне лепоте.
Такође, она искаче из свега што су нам прве асоцијације на Шпанију. Често је окупана кишом и обојена сивом бојом, нуди нам ледени Атлантик и нешто свежија лета, но и поред тога представља дестинацију на коју се итекако вреди запутити.
Иако не и највећи, Сантјаго де Компостела је главни град Галиције. Сантјаго има изузетни значај међу ходочасницима који га сваке године походе, будући да се у њему сусрећу и завршавају руте које из разних крајева Европе воде до светишта св. Јакова Великог.
До града воде девет званичних рута, укључујући оне из Париза, Севиље, Лисабона, а годишње овде болних стопала али са осмехом пристигне преко сто хиљада ходочасника из целог света.
У прошлости се пут Сантјага полазило из верских мотива, док је данас све више ходочасника који крећу на пут из духовних разлога или пак чистог авантуризма.
Осим већих градова Сантјага, Коруње и Вига, вреди посетити и неке од природних лепота Галиције, а посебна препорука иде острвима Cies у близини Вига, некада стецишту пирата, а данас ненасељеном девичанском архипелагу и парку природе.
На архипелаг се може ући само лети, а камповати само уз посебну дозволу која се добија у луци. Састоји од три острва: Monteagudo („Оштра планина”), Do Faroо („Острво светионика“) и San Martin.
Иако врло мала, нуде импресивну комбинацију пејзажа од којих застаје дах и разноврсног биљног и животињског света те се сматрају врло значајним са становишта не само историје, већ и екологије.
Наиме, овде се настањују на десетине врста птица, укључујући галебове, пеликане и детлиће, а импресивни биодиверзитет у води привлачи делфине, ајкуле и китове.
Најфасцинантнија локација је плажа Рода која спаја два острва. Пре десетак година британски лист Гардијан одабрао ју је за “најбољу плажу на свету”, уз објашњење да је ово савршено место да се проведе дуг летњи дан, што је једна од омиљених летњих активности Галегоса.
Поред ове, на острвима постоји још осам плажа са финим белим песком и чистом водом, додуше не баш пријатне температуре за купање.
За Галицију важи и мишљење да се у њој могу пробати најбољи морски плодови у Шпанији.
Најпознатији рецепт који датира још из 16. века је октопод на домаћи начин (“Pulpo a la gallega”), а локалци твде да су хоботницу овде заволели и они којима није падало на памет ни да је пробају.
Иако рецепт изгледа једноставно, да би се хоботница добро спремила, потребна је извесна вештина, као и свежи састојци које је најлакше обезбедити баш овде, уз обалу Атлантика.
Остали локални специјалитетети су остриге, ракови и крабе, али и бебе јегуље, а све то треба залити регионалним вином справљеним од “албарињо” грожђа.
Аутор текста: Н. К.
Преузмите андроид апликацију.
