Неразумљиво им је да се време не види, а некако се мери.
Деца не разумеју појам броја, а у рачунању времена све се своди управо на бројеве. Полази се од нуле, уместо од броја један, сат има 60 минута, сваки минут 60 секунди, дан 24 сата… Затим, постоје часовници са казаљкама, размак између два броја на часовнику износи или пет минута или цео сат (у зависности да ли гледате шта показује велика или мала казаљка…), а постоје и дигитални часовници.
Ипак, са почетком школовања, већина деце има довољно знања из свог свакодневног окружења, па тада и усвајање ове вештине постаје брже и спонтаније.
У предшколском узрасту, не оптерећујте се математиком. Дете у почетку неће знати довољно математичких појмова да би разумело чињенице као што су: минут има 60 секунди, сат има 60 минута. Уместо тога, представите му часовник као игру.
Говорите у оним одредницама које дете може да разуме. Пронађите неку активност коју дете познаје, која је део његовог свакодневног живота, и онда разговарајте о њеном трајању. „Колико траје док се поједе сладолед?“, „Колико траје твој омиљени цртани филм?“, „Колико дуго спавамо?“… Вежбајте на овај начин најпре увиђање да ли је нешто краткотрајно или дуготрајно.
Направите часовник од картона са помичним казаљкама. Играјте се. Када поставите казаљке у одређени положај, разговарајте са дететом шта радите у то доба дана. Питајте се међусобно и одговарајте све док оно не схвати да се у сваком дану дешава нешто друго, а да често управо ритам и динамика тих догађаја зависе од часовника. „Када крећеш у вртић?“, „У колико сати ручамо?“
Преузмите андроид апликацију.
