Немачка министарка иностраних послова Аналена Бербок почетком ове недеље предузела је мини дипломатску турнеју на истоку Европе.
Тачније посетила је престонице Украјине и Русије где се састала са тамошњим званичницима. Посета нове шефице немачке дипломатије Кијеву и Москви има посебну тежину због тренутка у коме се десила, тачније у јеку затегнутих односа између Украјине и Русије, а кроз чији конфликт се преламају односи Кремља и политичког Запада.
Такође, оно што никако не можемо занемарити јесте став са којим је Бербок дошла у Кијев и Москву. Није тајна да немачка министарка припада оном „тврдом крилу“ немачке политичке сцене, као и њена странка Зелени, а које однос са Русијом посматра кроз једну идеолошку визуру. Односно, добро је познато да је Бербокова отворени заговорник заузимања што оштрије позиције према Кремљу и то по цену економских последица.
Пре свега ту се мисли на њен став да Северни ток 2 не сме бити средство притиска под којим ће немачка влада доносити политичке одлуке, што се пре свега односи на случај Украјине.
Посета Кијеву за Бербок свакако представља лакши део посла од одласка у Москву. Изрази солидарности и пријатељства је нешто што није само ствар протокола, већ и нешто што се очекивало са обзиром на симпатије које немачка министарка гаји према владајућим структурама у овој земљи. Међутим, у Кијеву тешко да могу бити задовољни само лепим речима, а поготово порукама Бербокове, које иначе нису ништа другачије од оних које шаљу други званичници из западних земаља.
Суштински, оне се своде на то да уколико Русија изврши инвазију на Украјину НАТО неће остати нем. Тачније, уследиће јединствен и оштар одговор Запада, који ће се свести на појачање санкција Русији. Колико год то можда било болно за Кремљ, сасвим сигурно је да Украјинци таквим одговором нису задовољни. Кијеву је потребна јасна порука да ће их НАТО заштити, али ни Бербок, као ни њене западне колеге тако нешто нису спремне да обећају.
Са друге стране, Посета Бербок Русији нешто је што привлачи већу пажње светске јавности, јер од односа Берлина и Москве у великој мери зависи стабилност Старог континента.
Из конференције за штампу, након разговора министара иностраних дела две земље, можемо закључити да су обе стране остале на својим пређашњим позицијама. Али, исто тако, да ни Немачка ни Русија не желе даље погоршање билатералних односа. Зато је кроз обраћање за медије и Бербок и Лаврова ипак провејавао помирљив тон.
У Русији су свесни да немачки канцелар Олаф Шолц стоји на сличном становишту као и они по питању Северног тока 2. Тачније, да сматра како тај пројекат треба одвојити од политике, а са чиме се његова коалициона партнерка из Зелених Аналена Бербок никако не слаже.
Зато Лавров, својим умереним ставом, покушава да смањи тензије између две земље. Односно, можемо закључити да је циљ руског министра спољних послова не да „одобровољи“ Бербок, како би променила мишљење, пошто је то готово немогуће, већ пре свега да не отежа Шолцу и немачким социјалдемократама да у свом ставу истрају.
Оно што је посебно интересантно за нас на Балкану, јесте и кратак осврт Лаврова на наш регион.
Руски министар иностраних дела очигледно је свестан појачаног америчког ангажмана на Балкану. Уосталом, санкције које су САД увеле лидеру Срба у БиХ Милораду Додику само су потврда те тезе. Наиме, Лавров је послао јасну поруку да је интерес Русије, али и Немачке да се „ствари на Балкану развијају у позитивном смеру“.
Чини ми се да је доајен руске дипломатије овим послао јасну поруку својој колегиници, да је Балкан европско питање и да званични Берлин не би требала да препусти САД-у доминантну улогу у нашем региону. Истовремено тиме је алудирао да политика САД на Западном Балкану не допринос стабилизацији прилика, већ обрнуто.
Никако не треба занемарити чињеницу да су Руси у претходних више од месец дана фокус своје дипломатске активности усмерили на САД.
Путинов предлог „о узајамном гарантовању безбедности у Европи“ био је адресиран на Вашингтон не ЕУ. Серија дипломатских састанака овог месеца, по питању украјинске кризе, такође је махом организована на релацији Москва – Вашингтон. Била је то својеврсна порука Кремља Европи да нису поуздан партнер, или можда боље речено да нису субјект, већ објект међународне политике о чијој судбини се одлучује у Белој кући и Кремљу.
Управо зато делује да је посета Немачке министарке иностраних послова Москви прошла боље него што се очекивало. Изгледа да је Русија ипак оставила „отворена врата“ Берлину и ЕУ да се по питању кризе у Украјини врате у игру као важни политички чиниоци.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Преузмите андроид апликацију.
