Политичка криза у Казахстану свакако представља догађај који је привукао највећу пажњу светске јавности на почетку ове 2022. године.
Демонстрације у тој бившој совјетској републици, изазване поскупљењем цене енергената, убрзо су прерасле у насилне протесте, чији циљ је постао свргавање тамошње власти.
Пошто су се под ударом демонстраната нашле и снаге безбедности, како њихово људство тако и инфраструктура, деловало је да је преврат све извеснији. Читаве јединице полиције почеле су да прелазе на страну демонстраната, а посебно драматичне биле су сцене насиља над припадницима органа реда, али и цивилима.
Иако је све неодољиво подсећало на чувене „обојене револуције“, добро познат сценарио за насилно мењање легално избраних власти, а можда понајвише на дешавања у Украјини из 2014. године, епилог је био другачији од оног у Кијеву. Казахстански председник Касим Жомарт Токајев одлучио се да потражи помоћ савезника из Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), регионалног међународног савеза, чији циљ је очување мира и безбедности на постсовјетском простору.
На позив казахстанског председника снаге ОДКБ-а су брзом и ефикасном реакцијом омогућиле влади лојалним снагама да заведу мир у земљи.
Масовни нереди, насиље и пљачка су заустављени, а данас се све више разговара о узроцима и последицама поменуте кризе. Пошто су саме Казахстанске власти јасно поручиле да је на сцени био покушај државног удара и да иза свега стоји страни фактор, наравно да се светска, па и наша јавност највише бавила тим сегментом кризе.
Казахстан се сматра блиским руским савезником, уз Белорусију вероватно и најближим. Међутим, за разлику од Белорусије, Казахстан је изузетно богат природним ресурсима, а по површини девета је земља у свету. Самим тим, његов геополитички значај превазилази важност Белорусије. Управо зато та кризна дешавања у њеном суседству за Русију су била од изузетне важности. Стога и не чуди што је окосница интервенционистичких снага ОДКБ-а обезбеђена од стране Кремља. Уосталом Русија је и водећа земља тог савеза.
Утицај западних сила на поменута дешавања у Казахстану наши медији истакли су у први план.
Такође, о тој теми доста се пише и говори у Русији, а посебно се апострофира то што се криза у Казахстану десила у јеку затегнутих односа између западних сила и званичне Москве. Односно, уочи отпочињања серије јануарских преговора између представника САД и Русије око кризе у Украјини.
У тренутку када има већ отворен фронт у Сирији, где је војно ангажована, када има и потенцијални фронт у Украјини, који прети да буде активиран, свакако да је отварање новог кризног жаришта у Казахстану нешто што Русија никако не користи. Нереди у суседству за Кремљ представљају само додатно отежавања геополитичке позиције. САД, са друге стране, од таквог развоја ситуације могу имати само корист, јер њихов притисак на Русију тиме додатно добија на снази.
Наравно, иако је Москва на крају спречила „украјински сценарио“ у Казахстану не можемо се отети утиску да су руске обавештајно безбедносне структуре, иначе свеприсутне у тој земљи, направиле одређене пропусте.
Односно, да својим обавештајним радом нису успели предупредити те опасне процесе у Казахстану, већ су дозволиле да се ситуација отме контроли и ескалира. У сваком случају, одлучна реакција из Москве и ефикасно деловање снага ОДКБ-а, заштитили су казахстанског председника и интересе Русије у тој земљи, али поменути пропусти представљају нешто што властодршци у Кремљу свакако морају пажљиво анализирати.
Зато, директан и индиректан утицај западних обавештајних служби на дешавања у Казахстану, никако не треба занемарити. Напротив, он је свакако постојао, само је питање у којој мери и да ли је имао пресудну улогу. Међутим, не сме се запоставити ни та чињеницу да је спољнополитички момент само једна страна медаље кризе у Казахстану. Други аспект, ни у ком случају мање важан, јесте питање: колико су ескалацији насиља у тој великој и богатој азијској земљи, допринело унутрашње политичке поделе? Али о томе у следећем блогу.
Аутор: Срђан Граовац
Ставови изнети у овом тексту су ауторови и могуће је да исти не представљају ставове наше редакције.
Претходни ауторски текст Срђана Граовца можете прочитати овде:
Srđan Graovac: Događaji koji su na regionalnom nivou obeležili 2021. godinu
Преузмите андроид апликацију.
