Ситуација у Казахстану напета је већ седам дана, иако су данас медији известили да се прашина стишава. Чланице Организације Уговора о колективној безбедности (ОДКБ) послале су војску у Казахстан у склопу мировне мисије, због чега су уследили бројни неосновани напади са запада, без обзира на наводе да су одређени изгредници примили новац како би правили неред и дестабилизовали државу.
Казахстански председник Касим Жомарт Токајев саопштио је јуче да је наредио војсци и полицији да употребе смртоносну силу против „терориста”, наводећи да је најмање 20 000 наоружаних људи напало највећи град земље, Алмати, који личи на ратну зону.
Према последњим информацијама, више од 3 000 људи ухапшено је током нереда у Казахстану, повређених је више од 1 000, док је убијено „26 наоружаних људи“.
Американац Клинт Ерлик, истраживач крипто валуте, адвокат и познавалац прилика у Русији и бившим државама Совјетског Савеза, изнео је на Твитеру своја сазнања о целокупној ситуацији, заузевши објективан став без обзира на земљу из које потиче и указавши на умешаност Запада у такозвани „хибридни рат“ који се преко Казахстана води против Русије.
Да бисмо разумели зашто је Русија вољна да распореди трупе у Казахстану, кључно је да се има у виду важност виталних руских националних интереса унутар ове земље.
„Ово за Русију није било која бивша совјетска република. Она је скоро подједнако важна као Белорусија или Украјина. Прво, Русија и Казахстан имају највећу непрекидну копнену границу на планети. Ако се Казахстан дестабилизује, значајан део од 19 милиона становника земље могао би да се претвори у избеглице које ће нагрнути преко границе“ написао је Елрик у једном од бројних твитова.
„Друго, отприлике једна четвртина становништва Казахстана су Руси. Казахстански националисти су већином муслимани, који се замерају православно-хришћанској руској мањини и Русија је уверена да би грађански рат појачао не тако мали ризик од антируског етничког чишћења“ наглашава он.
Осим тога, Русији је до Казахстана стало и због космодрома Бајконур, који је срце совјетског свемирског програма и који Москва и даље користи као свој примарни полигон за космичко лансирање. Космодром Восточни на руском Далеком истоку смањио би зависност од Бајконура, али још увек није у потпуности готов.
Још један од разлога је, како истиче, то што Русија спроводи своје тестирање антибалистичких ракета на полигону Сари-Шаган у Казахстану. Овде се одвија стални развој система С-550 АБМ, једног од темеља руске националне безбедности.
И на крају, циклус нуклеарног програма у Русији блиско је повезан са Казахстаном. У земљи су активне операције ископавања уранијума које подржава Русија, а који се обогаћује у Новоуралску у Русији, да би се затим вратио у Казахстан за употребу у кинеским постројењима нуклеарног горива.
Због свега тога Русија је спемна да распореди у Казахстан и више од 3 000 војника, колико је иницијално послала.
Како Ерлик пише, ситуација у Казахстану би могла да утиче на постојећи спор Русије и НАТО око Украјине. Пре него што су ствари ескалирале у Казахстану, Запад је оптужио Русију да гомила трупе дуж границе са Украјином.
Тада је Москва поставила ултиматум да НАТО осигура безбедносне гаранције да Украјина неће ући у Алијансу или неку сличну организацију.
Ситуација је већ била прилично напета, а преговори НАТО и Русије поводом кризе у Украјини требало би да почну следеће недеље.
Међутим, непосредно пре њих је почела револуција против владе Казахстана, што је Русија доживела као акт „хибридног рата“.
Из руске перспективе, како наглашава Елрик, под „хибридним ратом“ подразумева се двосмерни приступ промени режима.
„Прво, невладине организације које подржавају Запад подстичу велике протесте против садашње владе. Друго, наоружани провокатори користе протесте као параван за инсценирање кинетичких напада“ пише он и додаје да Москва верује да је овај принцип успешно примењен у Украјини да би се 2014. збацила влада коју је Русија подржавала, као и да је Запад безуспешно покушао да примени исту стратегију да сруши руске савезнике у Сирији и Белорусији.
„Америка спроводи своје циљеве финансирањем невладиних организација цивилног друштва у иностранству. Када се десе револуције у земљама у којима су оне активне, Русија повезује узрок и последицу. Казахстан је најновији пример“ пише Елрик у једном од твитова.
Томе у прилог говоре чињенице.
У години пре покушаја револуције, Национална задужбина САД за демократију (НЕД) потрошила је више од милион долара у Казахстану, за шта је доказ објављен на званичном сајту организације. Новац је отишао на ПР кампање против владе и обуку антивладиних демонстраната, а Руси су уверени да је НЕД параван за ЦИА, што није далеко од истине.
НЕД је практично преузео део мисије ЦИА, што је само један од разлога због којих је забрањен у Русији.
Оснивач НЕД-а, Карл Гершман, рекао је 1986. године да је задужбина створена зато што „би било страшно да се демократске групе широм света виде као да их субвенционише ЦИА“. Данас њих, уместо да им ЦИА даје новац, финансира НЕД.
Председник НЕД-а Ален Вајнштајн је 1991. године рекао: „Много тога што данас радимо је тајно радила ЦИА пре 25 година“.
Руси НЕД виде само као половину стратегије „хибридног рата“ у Казахстану, што је Министарство спољних послова Русије јасно ставило до знања, описавши ситуацију у Казахстану као „покушај да се силом подрива безбедност и интегритет државе, коришћењем обучених и организованих оружаних формација, које се подстичу споља“.
Ова тврдња основа је за интервенцију ОДКБ, која је прва у историји организације и која је покренута због оптужби да је суверенитет Казахстана нападнут споља.
Председник Казахстана затражио је подршку ОДКБ-а, тврдећи да је његова нација нападнута. У мировној мисији сложно су се укључиле све чланице ОДКБ са циљем да обезбеде кључна владина постројења, остављајући војсци Казахстана простор да спроводи „антитерористичке акције“.
„Сада када казахстанске снаге знају да Русија подржава њихову владу, мање њих ће бити вољни да се придруже опозицији“ сматра Елрик.
„Док се Русија бори да очува стабилност у Казахстану, слобода руског маневрисања у Украјини може бити ограничена. Али то неће мотивисати Москву да дугорочно деескалира кризу. Уместо тога, само ће ојачати перцепцију Запада као егзистенцијалне претње – написао је он, истакавши да активисти из претходних обојених револуција већ јавно преузимају заслуге за оно што се дешава у Казахстану.
О томе сведочи и објава белоруског активисте Дмитрија Халка, који каже да је помогао у организацији устанка у Казахстану заједно са ветеранима украјинске револуције.
Како Елрик пише, у Америци је ситуација у Казахстану споредна вест, док се у Москви о дешавањима у овој земљи извештава 24 сата дневно, као о озбиљној претњи по безбедност Русије.
Преузмите андроид апликацију.
